ДУШАН СТОЈКОВИЋ (Младеновац):


1. "ЕПИТАФ ЗА МИР", Јевросима Ристовић (НБ "Стефан Првовенчани")

2. "НИСАМ ЗАШНИРАО ЊОКАЛИЦУ", Мирољуб Тодоровић ("Пресинг")

3. "ЧЕТИРИ РЕКЕ ИЗВИРУ У РАЈУ И ИНЕ ПЛОВИДБЕ", Илија Бакић ("Агора")

4. "МРЕЖОЛОВКА", Срба Игњатовић (УА "Исток")

5. "ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА", Владимир Пиштало ("Агора")


Збирка Ј. Ристовић последња је у песничком трокњижју у којем се песникиња, позабавивши се судбином Јерине Бранковић, доказала као особена песникиња којој није потребно да би остварила своје дело да иде туђим траговима. Збирка шатро прича вође српског сигнализма М. Тодоровић састоји се од кратких текстова комбинованих са визуелним причама. И једне и друге говоре о маргиналцима, јунацима са руба друштва, које онеобиченим чини шатровачки језик. И. Бакић нас дарује са три ванредне новеле, псеудо-историјске и фантастичне, којима је у срцу топос пловидбе. Њима се путује до оних простора до којих се у нашој, и ранијој и актуалној, новелистици ретко када стизало. Кратак роман С. Игњатовића стилистичка је мрежоловка, п(р)оигравање с техником нађеног рукописа, сан исприповедан на начин на који се снови сањају, текст којем се можемо, и морамо, враћати више пута. Књига В. Пиштала није само збирка есеја, већ је и разуђени роман који смех носи е да би нас, винаверски и хлебњиковски, на "смејанчење" навео, претворивши и нас, као и себе, у "надсмеховне смејаче".



ЈАСМИНА ТОНИЋ (Београд):


1. "КРАЉЕВСТВА БЕЗ ГРАНИЦА", Гојко Божовић (НБ "Стефан Првовенчани")

2. "ОГЛЕДИ ОКО СТОЛА", Слободан Зубановић (Културни центар Новог Сада)

3. "22", Никола Живановић (НБ "Стефан Првовенчани")

4. "ЗАНАТСКИ ДОМ", Ђорђо Сладоје ("Православна реч")

5. "О ИСТОРИЈИ, СЕЋАЊИМА И САМОЋИ", Александар Јовановић (Задужбина "Николај Тимченко")


У књизи есеја Г. Божовић, разматрајући неке од важних поетичких елемената у поезији српских песника 20. века и савременог доба, настојао је да пронађе одговоре на питања о потреби писања поезије и улози читаоца у процесу стварања магије песништва. С. Зубановић остаје доследан својим стваралачким преокупацијама лирског хроничара урбаног живота, Београда, свог окружења, интимног простора и личног круга, малих ствари и свакодневног живота. Књига песама Н. Живановића представља свакако занимљиво лирско остварење засновано на укрштању поетичке тематике и лирске контемплације, какву срећемо у поезији Борислава Радовића. Као представник традиционалнијег песничког израза, Ђ. Сладоје, пратећи стражиловску линију српског песништва, ослањањем на сетно-меланхолични тон и карактеристична изражајна средства, читаоцу отвара својеврсну реконструкцију првобитног људског искуства. У књизи огледа о српској прози 20. века, у временском распону од С. Кракова до Р. Петковића, А. Јовановић дао је изузетан допринос осветљавању уметничке стране књижевног дела ових аутора, рехабилитујући на тај начин стваралаштво које је стицајем историјских и књижевних околности било дуго занемарено.


НЕНАД ШАПОЊА (Нови Сад):


1. "ПИЛОТ ТРАМВАЈА", Јовица Аћин ("Лагуна")

2. "СТАНИЦА ЗА ЛОВ НА КИТОВЕ, Мики Шепард (Ђорђе Писарев),

("Службени гласник")

3. "САМОУБИСТВО", Марио Лигуори ("Лагуна")

4. "РОМАН О ПИЈАНСТВИМА", Игор Маројевић ("Лагуна")

5. "СУВА ИГЛА", Радивој Шајтинац ("Геопоетика")


Врлина Великог жирија за награду "Меша Селимовић" јесте што показује могућност великог избора, што открива, а не скрива. Избор за "Мешину награду" шири могућност књижевног дијалога и даје шансу да се каже више од затвореног хоризонта очекивања. Поготово у ово време, када се у нашу културу, уместо естетских подела, враћају оне идеолошке. Хајде, дакле, да се вратимо читању. Ономе што је лепо. Да покушамо да не гледамо на књижевност кроз наочаре ма какве идеологије. Да кажемо једни другима, е ово треба да прочиташ. Ово је прилика да се предложе за читање баш књиге које у јавности, са становишта неких других награда, можда и нису довољне примећене, а написали су их потврђени, али каткада и недовољно видљиви писаци. За сваку књижевност њихово присуство је велика част. Ако би, рецимо предлагали романе, гласаћемо за оне који враћају свог читаоца стабилним вредностима приче. А њима бих придружио у овој препоруци за "читати под обавезно", само да јој нисам уредник, и вансеријску књигу есеја Владимира Пиштала, "Значење џокера", као и књигу поезије Енеса Халиловића "Бангладеш" да аутор није већ добитник ове награде. Уживајте у читању!


СУНЧИЦА ДЕНИЋ (Врање):


1. "РОДИТЕЉИ", Ђорђе Сибиновић ("Службени гласник")

2. "ПОСЛЕДЊИ МУШКАРАЦ", Мухарем Баздуљ ("Вулкан")

3. "ПОЕЗИЈА И СВЕТО", Јован Пејчић (Neopress Design & Print)

4. "КАПИЈА ЗА ДРУГИ СВЕТ", Зоран Давинић (СКЗ)

5. "КРХОТИНА ЛЕТА", Жарко Миленковић (НБ "Стефан Првовенчани")


Сибиновићев роман бави се усудом и страдањем обичног човека и света који покушава да побегне од пропасти и грешке у које упада. Несрећна судбина младе жене, њене породице и потомака провлачи се до краја живота, а њихова се чистота креће до поноса и очишћења. М. Баздуљ износи стање налик бесмислу у којем је могућност проналажења односа између стварности и фикције мала, али и небитна. Извесна географска и временска удаљеност јунака више је резултат нужног исхода неравнотеже који је један од домета савремене цивилизацијске тежње о докучивости надреалног. Књига Ј. Пејчића представља одабрану поетику онога што чини својеврсну сталну слику српског духовног песништва од средњовековних до савремених песника. У роману З. Давинића идеал за којим се тежи приказан је у свакодневици власотиначке чаршије. Писац је приповедачким гласом вешто откинуо од заборава време после Другог светског рата, варошицу на југу земље и бројне јунаке са парадоксима које носе. Књига Ж. Миленковића нови је прилог данашњој књижевности са Косова и Метохије а што, својом поетиком, не одређује само географски простор и модел, већ представља унутрашњи поетски израз најмодернијег миљеа.