ДУШКО БАБИЋ (Београд):


1. "МОЈИХ 80 - ПОРТРЕТИ", Матија Бећковић

(Компанија "Новости")

2. "ИДЕНТИТЕТ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ", Ненад Николић

(СКЗ, "Партенон")

3. "ЛЕГЕНДА О В(Ј)ЕТРОМ ВИЈАНИМА", Анђелко Анушић

(Удружење књижевника Републике Српске)

4. "БЕОГРАДСКЕ БАШТЕ", Мирко Магарашевић (СКЗ)

5. "О ИСТОРИЈИ, СЕЋАЊИМА И САМОЋИ", Александар Јовановић

(Задужбина "Николај Тимченко")

Књига М. Бећковића, највећег живог српског песника, доноси мозаик поетских портрета значајних стваралаца српске књижевности и културе, у којима се овековечују тренуци које не бележе званичне биографије и историје. Трагајући за суштинским идентитетским одликама српске књижевности и путањама којима се кретао њен историјски развој, Н. Николић у обимној студији даје исцрпну, драгоцену анализу књижевноисторијских концепција у српској књижевности, од Г. Магарашевића и Ј. Суботића до Ј. Деретића. У тематском средишту књиге приповедака А. Анушића налазе се обездомљени погорелци из српских крајина, након рата с краја прошлог века. Ова књига доноси драгоцену, "очовечену" слику једног трагичног тренутка наше историје. У кратким прозним записима о старом Београду, сачувани им у "лирском сећању", М. Магарашевић се супротставља баналном хедонизму и утилитаризму нашег времена, супротстављајући му скровиту, "поетску" лепоту једног потонулог света. Књига А. Јовановића о српској прози 20. века је обимна, разуђена панорама токова савремене српске прозе, у којој су анализирана дела значајних стваралаца, различитих генерација, стилова и поетика.


ГОРАН МАКСИМОВИЋ (Ниш):


1. "ОПНА", Дамир Јоцић

(НБ "Стефан Првовенчани")

2. "ДЕВЕТ ГРАМА ДУШЕ", Татјана Врећо ("Прометеј")

3. "22", Никола Живановић

(НБ "Стефан Првовенчани")

4. "КАМЕН, ПАПИР, МАКАЗЕ", Драган Марковић ("Дијак")

5. "ИДЕНТИТЕТ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ", Ненад Николић

(СКЗ, "Партенон")


Приликом избора дела објављених у 2019. години дао сам предност текстовима у којима долазе до изражаја различити креативни уметнички аспекти, иновативне поетике, као и идеолошки неспутани значењски потенцијали књижевности. Препознатљиво је то у више књига, али сам за ову прилику издвојио песничке збирке Д. Јоцића, Н. Живановића и Д. Марковића, роман Т. Вреће, као и књижевноисторијску расправу Н. Николића. Предложена дела карактерише тежња ка преобликовању поетичких и значењских потенцијала српске књижевности. Огледа се то у потрази за суштином односа појединца и света који га окружује, за природом егзистенцијалне драме и сталним преиспитивањем света у себи и света над нама. Препознатљиво је то и у поступцима савремене имагинације историје, уметности и културе, као и односу те имагинације према актуелном тренутку. Присутно је то и у сагледавању естетичког подтекста свеколиког стваралачког искуства, у неприкосновеном бићу и суштинским значењима језика, као и у алегоријско-гротескним мотивацијама света књижевности.


ЈЕЛЕНА ПАНИЋ - МАРАШ (Београд):


1. "ОТКАКО САМ КУПИЛА ЛАБУДА", Тања Ступар Трифуновић

("Архипелаг")

2. "ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА", Владимир Пиштало ("Агора")

3. "О ИСТОРИЈИ, СЕЋАЊИМА И САМОЋИ", Александар Јовановић

(Задужбина "Николај Тимченко")

4. "(ПРЕ)ОБЛИКОВАЊЕ ДЕТИЊСТВА", Зорана Опачић

(Учитељски факултет)

5. "УСТА БЕЗ КАПАКА", Горан Коруновић

("Контраст")


Роман Т. С. Трифуновић наставља традицију епистоларног романа о љубави између две жене коју у нашу књижевности уводи још 1921. године Давид Пијаде романом "Страст". На известан начин В. Пиштало у збирци есеја обнавља есеј као књижевни жанр и то у најбољој традицији српске књижевности. Пишући о овдашњим темама, али и оним из Америке и неким универзалним, аутор показује и више од пуког проблематизовања историје у постмодернизму - снагу и моћ књижевности. Оно у чему савремена књижевна критика мањка јасно се уочава у збирци критика А. Јовановића - прецизно изграђен критички суд и методологија, као и доследност, па и преданост једној вредносној матрици у више деценијском распону резултира одсуством осцилација и колебања о коме писати, како и шта (ново) рећи. Студија З. Опачић на најбољи могући начин показује како се преобликује дискурс књижевности за децу, како се еманципује и достижу високи домети тумачења и интерпретације. Смела песничка збирка Г. Коруновића разбија окоштале и устаљене моделе певања, вешто призива наслеђе авангарде, понајпре надреализма и исто тако вешто се поиграва са стварношћу, смеховним, шокантним и провокативним.


САЊА МАЦУРА (Бањалука):


1. "ЗАНАТСКИ ДОМ", Ђорђо Сладоје

("Православна реч")

2. "КРАЉЕВСТВА БЕЗ ГРАНИЦА", Гојко Божовић

(НБ "Стефан Првовенчани")

3. "ВЕТРУШКА У ДАНИМА НЕБА", Горан Лабудовић Шарло

(Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево)

4. "МУЛАТ АЛБИНО КОМАРАЦ", Стево Грабовац ("Имприматур")

5. "ПРОСТОРИ ДУШЕ", Злата Коцић

(НБ "Стефан Првовенчани")


Збирка Ђ. Сладоја доноси седамдесетак песама у којима се скида вео са прошлости, спајајући се са садашњошћу. У њој се пева како о устаљеним топосима на којима је базирана национална култура памћења, тако и о појединачним носиоцима животних активитета (пчелар, рибар, пастир, ратар, ткаља, видарица...). Стапајући у себи два велика питања - зашто неко пише поезију и зашто је неко чита - Г. Божовић нам у низу есеја о српској поезији овог и прошлог века нуди своје дијалоге са одабраним песницима, њиховим делима и песничким поступцима. Роман Г. Л. Шарла сижејно је заснован на давној изградњи Великог бачког канала и прегалништву Јозефа Киша који у пројекат којим руководи уткива сваки делић себе. Занимљив, питак, поетички компактан, подсетник је на роман у његовом најчистијем облику. Иза необичног наслова романа С. Грабовца налази се литераризација недавне ратне прошлости која је прогутала младост генерацији рођеној седамдесетих година прошлог века, писана једноставно, изразито емотивно, без политизације. Избор завршавам песничком збирком З. Коцић у којој су се истински распрострле мисли о мноштву тема, укрштаја, повода и настајања, писане богатим језиком, бремените значењима.