ШТА остане иза љубави? Када сат једне љубави опише пун круг и дође у тачку када емоција није било, шта остаје да сведочи о сатима и минутима те љубави, о темпу протицања њиховог времена, (а свака љубав има свој, посебно наштелован сат), шта је то по чему можемо да препознамо посебност те љубави?

Као отисак прста особе, свака љубав има свој сопствени код и ритам: неке брзо почну, њихов сат тада убрзано куца, не може се пратити сказаљка колико јури из сусрета у сусрет, а онда се љубав умори и расплине. Разлије се као река после великог водопада, па може од ње да постане мочвара, а може и да се претвори у реку живота која даје обалама нови живот. Свашта може да се сазна по малим, издајничким предметима и записима који остану иза љубави.

Иза Оље и Шејке остало је огледало. Љубав им је трајала пет година у које су стале многе ноћи и дани, слике, цртежи, писма, песме, један цео покрет који је обележио уметност послератне Југославије рођен је у неком минуту њиховог сата.

Огледало љубави” је књига о препознавању две душе које су се среле овде, у Београду, а зачетак им је био негде у пространствима Русије где су обоје имали претке. Када погледате у то огледало можете да видите двоје посебних људи који су се бавили истим послом, а учили су за неки други. Као што су у себи препознали прави позив, тако су се и међусобно препознали и одмах створили везу која је спајала и њих и њихову уметност. Има, тако, парова који се не упознају него се препознају одмах. Оља и Шејка били су све само не обични и кад су се упознали. Две осетљиве руске душе залутале на ове просторе у потрази за новом домовином, нашле су је у уметности.

Уметност је била њихов завичај, њихова потреба, начин изражавања, стил живота и сам живот.

Оља и Леонид, свако за себе, поседују магнетску харизму која привлачи, а заједно су пар који постаје срце и душа групе уметника која се, спонтано, окупља око њих. Сви они имају нове идеје, нову енергију и излазе из стереотипа и шаблона који би их ограничавали на путу спознаје уметности и свог доприноса свету уметности. Неформално се зову “Друштво пријатеља Балтазара”, и место у том кругу налазе сви они који трагају за метафизичким смислом уметности којом се баве. Ово друштво сачињавају сликари, вајари, музичари, писци, сви они који уметност доживљавају као вишедимензионалну сферу живота коме је уметност приоритет. Из тог друштва касније ће се родити покрет “Медиала”, замишљен да окупи најбоље и најпосвећеније међу уметницима, покрет који одабира чланове по сензибилитету и мери одступања од уобичајеног а не по друштвеним признањима и формама.

Провели су пет година заједно и у том времену су прешли пун круг свог сата. Шејка је тврдио да само уз Ољу може да траје, али то није било истина. Изгледало је тако у неким моментима али они нису дуго трајали. Шејки је била потребна светлост, али Оља је исијавала превише енергије, прејака магија је ушла у гене те изузетне жене, ватра која је грејала на почетку почела је да буде прејака. Њему је требала жена која ће га пратити као сенка, а Оља је била све само не то. Он је љубав подразумевао као стално присуство вољене особе, волети се значи дисати заједно. Њена независност почиње да му смета и он је све чешће мучи и ту сумњу изражава у писмима. Воли је, али га та љубав почиње да оптерећује. Писма почиње да буду све мање љубавна а све више оптужујућа. Много су се дописивали, писали су једно другом чак и када нису били раздвојени.

Никада се није удавала и свој живот је чувала у тајности. Никада није ни покушала да живи у заједници са неким. Њој је тесан био овај свет, зато је тако много сликала јер је тада била део Универзума. Озбиљно се бавила езотеријом и тврдила је да је један од временских портала над Београдом. Из свог атељеа на обали београдских река одлазила је у светове које преносила на своја платна. Њу су волели, али нико није могао да је поседује.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Од љубави се не може побећи


Једино што није крила из свог личног живота је љубав коју је имала са Шејком. Једног дана неки непознати човек зазвонио је на њена врата и, док је она покушавала да се сети да ли га познаје, он јој је гурнуо у руке повећу кутију за ципеле и отишао не говорећи своје име. Кутија је била пуна писама које је она писала Шејки док су били заједно, а он их је чувао код пријатеља. Тај човек је имао задатак да чува једну љубавну преписку и тако су писма преживела неколико деценија.

Гурнута овим гестом у прошлост и младост, Оља је дозволила да се ова писма објаве као књига “Огледало љубави”. И заиста, то јесте огледало у коме свој одраз налази љубав која се прати од почетка, када мисли да је непобедива, до самог краја који је неизбежан.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Омаж емоцијама великих уметника


Велике љубави остављају велики траг а иза Оље и Шејке је остао траг као после угасле звезде: она, блистава, је умрла али светлост њена и даље допире до нас.