ДА љубав не бира и погађа као болест, различите људе, којима, осим те емоције, не можете наћи ништаж заједничко, пример су британска филозофкиња и публицисткиња Елоди Лотон и српски економиста, политичар, министар финансија, председник Српске краљевске академије и дипломата Чедомиљ Мијатовић.

Не може се наћи ниједна спона, ниједна нит која би била заједничка у моменту када су се упознали и заволели.Обоје крајње необични, образовани и харизматични, различитих националности, васпитања, религије, различитог неба под којим су расли, велике разлике у годинама, јер он је имао 22, а она 39, и била је вршњакиња мајке.

Која чаролија је спојила ово двоје људи у нераскидиву везу која није наилазила на одобравање? Која алхемија је несигурног и нервозног студента везала за ову феминисткињу која је заступала слободу за жене и била неудата на прагу средњег доба? Скоро па 40, доба у којем њене вршњакиње имају унучиће, а она се заљубљује у студента који од свега само зна да жели да проведе живот са њом?


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Неспојиви светови Србина и Швабице


Можемо само да замислимо какав је утисак оставила мала турска касаба, какав је био Београд, те 1864. после Лондона, Беча и свих европских метропола које је Елоди обилазила. Много је енергије и времена ова напредна Енглескиња провела у настојању да барем мало помери и поправи положај жена.

Значајно веће достигнуће јој је било у писању Историје модерне Србије и превођењу прича и народних песама на енглески. Користила је своје личне везе које је имала по Европи да ради на заступању српских интереса. Била је већа Српкиња од многих суграђана чисто српског гена. Брачни пар Мијатовић је све своје снаге и таленте упрегао да пропагира Србију у свету. Елоди је била прва и једина која је превела десет српских бајки и најважније песме косовског циклуса, представљајући их у Њујорку, почетком 20. века. Обоје су радили на упознавању света са српском историјом и књижевношћу, на представљању другачије слике Србије од оне која је постојала.