МОЖДА те велике, лепе очи његове жене у којима је сагледао сву судбину женског бића оног времена. Гледала га је како га је увек гледала, чисте душе и мисли, сада са сенком бола што се десило све оно што је довело до овог тренутка. У том моменту схватио је да се Анђа баш овога бојала, и да није имала избора. Ко би изабрао муку и бол ако може то да избегне? Да ли је праведно очекивати да саму себе осуди на муку и слепило?

У том једном малом тренутку времена на једној страни стајали су вековни обичаји, васпитање, мушки понос и оштар бич издајства које је могло да га кошта живота.

На другој страни само љубав. Обична, огољена љубав која му је отворила очи да схвати и опрости.

Он баца мач, и даје руку својој жени упркос негодовању целог двора и цркве. По њима, Страхиња се усудио да поремети божји закон, и они то не схватају. Подсећају га на његове обавезе као превареног мужа који мора да казни грешницу. Згађен њиховим захтевима, изговара нешто што се никада није чуло:

Дража ми је њена грешност него сва ваша светост.“


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Љубавно гнездо краљице Драге


Одлази са својом женом, раскидајући све везе са световним и духовним обавезама.

Бановић Страхиња је неко ко је поставио љубав и праштање на једну од највиших лествица људских квалитета.

Може ли се издаја опростити? Зависи од људи, и зависи од околности око издаје.

А можда највише зависи од љубави.