Српска модерна у Љубљани: Изложба репрезентативних дела из галерије Матице српске отворена у Народној галерији Словеније

М. КРАЉ

30. 01. 2020. у 00:45

Српска модерна у Љубљани: Изложба репрезентативних дела из галерије Матице српске отворена у Народној галерији Словеније

Милан Коњовић, “Жита“

Поставку чини 75 слика, седам скулптура, четири графике, са потписом 50 знаменитих аутора

РЕПРЕЗЕНТАТИВНА поставка 86 уметничких дела, чији су аутори најзначајнији представици наше модерне, а чува их Галерија Матице српске, свечано је отворена у Народној галерији Словеније, уз присуство министра културе, и гостију, и домаћина - Владана Вукосављевића и Зорана Познича.

Из баштине угледне новосадске културне установе, за изложбу "Српски модернизам 1880 - 1950" одабрано је 75 слика, седам скулптура и четири графике, и то са потписом 50 стваралаца. Радови који су пред љубљанском публиком указују на развојни пут домаће ликовне уметности, од реализма, импресионизма и симболизма, па до експресионизма и интимизма. Реч је о делима Уроша Предића, Паје Јовановића, Стеве Алексића, Ивана Табаковића, Надежде Петровић, Петра Добровића, Саве Шумановића, Милана Коњовића, Петра Лубарде...

Она су, како је то истакао на отварању српски министар културе и информисања, сведочанство о делима једне изузетне епохе у српској уметности, која указују и на изузетне духовне вредности друштва у коме су настајала.

- Изложба је јасан показатељ уметничког и културног стваралаштва у периоду 1880-1950. године, током којег можемо пратити развој модернистичких идеја и уметничких концепата - истакао је Вукосављевић, указујући како је заједничка продукција галерија из Љубљане и Новог Сада, пример разумевања савременог тренутка у коме је партнерство један од императива времена. - Сарадња две установе одсликава и веома добре односе министарстава културе Словеније и Србије. Желимо да верујемо да ће та сарадња ићи искључиво узлазним током и бити изнијансирана најсветлијим и најтоплијим бојама и тоновима које култура може да пружи.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сусрети варошких позоришта Србије: „Миливојев штап и шешир“ од 24. фебруара


Захваљујући директорки љубљанске Народне галерије, Барбари Јаки, Тијана Палковљевић Бугарски, директорка, између осталог је рекла да је изложба замишљена са идејом да укаже на јединствен уметнички простор, као и на сличности српске и словеначке колекције које у дијалогу отварају бројне могућности за боље разумевање и сарадњу.


Ђорђе Јовановић, “Југославија “

- Са жељом да представимо најбоље из своје колекције кроз одабир најрепрезентативнијих радова националне уметности и најраскошније ствараоце, сачинили смо преглед тематских и стилских домета једног времена преломљен кроз специфичну историју саме установе и њене улоге у друштвеним и уметничким приликама - нагласила је Палковљевић Бугарски, која је коаутор поставке са Андрејем Смрекаром, из Народне галерије Словеније. - Истовремено, сачињени избор желели смо да представимо и као могућност за сарадњу и креирање заједничких пројеката у годинама које су пред нама.


И ЗА ШИРОКУ ПУБЛИКУ

НОВА читања историјских уметничких токова од велике су важности, не само за заинтересоване научне и стручне кругове, већ подједнако за најшире слојеве публике - нагласио је Вукосављевић. - Данас, више него икада, чини се да је битно на успешан начин комуницирати са публиком, из разлога да овакве и друге квалитетне пројекте у области културе не бисмо организовали само за узан круг познавалаца и љубитеља уметности.


НЕРАСКИДИВИ НИЗ

КРОЗ изложена дела уочљиви су бројни примери односа учитељ -ученик. Надежда Петровић је прве сликарске поуке добила од Ђорђа Крстића, а код ње је своје школовање започела Ана Маринковић. Васа Поморишац је сликарско образовање започео код Стеве Алексића, Зора Петровић код Милана Миловановића, а Риста Стијовић код Ђорђа Јовановића.


Паја Јовановић, “Вајар Ђорђе Јовановић“ Фото ГМС


Стога ови уметници чине један непрекинути низ стваралаца који су учили једни од других, надовезивали се у својим истраживањима и одржавали ток развоја уметности од последњих деценија 19. до средине 20. века - пише у тексту "Збирка као огледало", који прати изложбу.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације