РЕПРЕЗЕНТАТИВНА поставка 86 уметничких дела, чији су аутори најзначајнији представици наше модерне, а чува их Галерија Матице српске, свечано је отворена у Народној галерији Словеније, уз присуство министра културе, и гостију, и домаћина - Владана Вукосављевића и Зорана Познича.

Из баштине угледне новосадске културне установе, за изложбу "Српски модернизам 1880 - 1950" одабрано је 75 слика, седам скулптура и четири графике, и то са потписом 50 стваралаца. Радови који су пред љубљанском публиком указују на развојни пут домаће ликовне уметности, од реализма, импресионизма и симболизма, па до експресионизма и интимизма. Реч је о делима Уроша Предића, Паје Јовановића, Стеве Алексића, Ивана Табаковића, Надежде Петровић, Петра Добровића, Саве Шумановића, Милана Коњовића, Петра Лубарде...

Она су, како је то истакао на отварању српски министар културе и информисања, сведочанство о делима једне изузетне епохе у српској уметности, која указују и на изузетне духовне вредности друштва у коме су настајала.

- Изложба је јасан показатељ уметничког и културног стваралаштва у периоду 1880-1950. године, током којег можемо пратити развој модернистичких идеја и уметничких концепата - истакао је Вукосављевић, указујући како је заједничка продукција галерија из Љубљане и Новог Сада, пример разумевања савременог тренутка у коме је партнерство један од императива времена. - Сарадња две установе одсликава и веома добре односе министарстава културе Словеније и Србије. Желимо да верујемо да ће та сарадња ићи искључиво узлазним током и бити изнијансирана најсветлијим и најтоплијим бојама и тоновима које култура може да пружи.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сусрети варошких позоришта Србије: „Миливојев штап и шешир“ од 24. фебруара


Захваљујући директорки љубљанске Народне галерије, Барбари Јаки, Тијана Палковљевић Бугарски, директорка, између осталог је рекла да је изложба замишљена са идејом да укаже на јединствен уметнички простор, као и на сличности српске и словеначке колекције које у дијалогу отварају бројне могућности за боље разумевање и сарадњу.


Ђорђе Јовановић, “Југославија “

- Са жељом да представимо најбоље из своје колекције кроз одабир најрепрезентативнијих радова националне уметности и најраскошније ствараоце, сачинили смо преглед тематских и стилских домета једног времена преломљен кроз специфичну историју саме установе и њене улоге у друштвеним и уметничким приликама - нагласила је Палковљевић Бугарски, која је коаутор поставке са Андрејем Смрекаром, из Народне галерије Словеније. - Истовремено, сачињени избор желели смо да представимо и као могућност за сарадњу и креирање заједничких пројеката у годинама које су пред нама.


И ЗА ШИРОКУ ПУБЛИКУ

НОВА читања историјских уметничких токова од велике су важности, не само за заинтересоване научне и стручне кругове, већ подједнако за најшире слојеве публике - нагласио је Вукосављевић. - Данас, више него икада, чини се да је битно на успешан начин комуницирати са публиком, из разлога да овакве и друге квалитетне пројекте у области културе не бисмо организовали само за узан круг познавалаца и љубитеља уметности.


НЕРАСКИДИВИ НИЗ

КРОЗ изложена дела уочљиви су бројни примери односа учитељ -ученик. Надежда Петровић је прве сликарске поуке добила од Ђорђа Крстића, а код ње је своје школовање започела Ана Маринковић. Васа Поморишац је сликарско образовање започео код Стеве Алексића, Зора Петровић код Милана Миловановића, а Риста Стијовић код Ђорђа Јовановића.


Паја Јовановић, “Вајар Ђорђе Јовановић“ Фото ГМС


Стога ови уметници чине један непрекинути низ стваралаца који су учили једни од других, надовезивали се у својим истраживањима и одржавали ток развоја уметности од последњих деценија 19. до средине 20. века - пише у тексту "Збирка као огледало", који прати изложбу.