Театар апсурда има незгодну особину - са сваком историјском епохом, мења му се визура, па је данас, на пример, готово немогуће гледати Бекетовог "Годоа" без интервенција, које би "усагласиле" оригинални текст са искуством света око нас. То се догодило и са новом премијером у ЈДП.


Пре више од двадесет година, после гласовитог "Бурета барута", Дејан Дуковски је написао позоришни текст "Маму му...", који балканску апокалипсу своди на лични пораз, због одсуства разума, праведности, умерености, снаге, вере, наде и љубави, што је, тумачи се, основа пишчевог протеста смештеног у прецизно конструисану драмску структуру. Протест је, нажалост, у представи Слободана Унковског изгубио оштрицу, па, поприлично, и духовитост, неопходну да би био упамћен. Враћајући се на сцену ЈДП, одлични Мики Манојловић је донео више гег, него озбиљност трансформације библијских мотива у одраз гротескне историје. Све је у данашњем тумачењу комада Дуковског деловало као понављање, али не као израз цикличности људског зла и глупости, него као уприличени омаж "поклеклој" авангарди, позоришту апсурда и поруге, давно потиснутих убитачнијим праксама, јер је живљење постало страшније од театра.


Представу Дуковског и Унковског, два осведочена мајстора позоришта, атрактивном чине "пали анђели", осим Манојловића и изврсна Јасна Ђуричић, виртуозна Мирјана Карановић, ефектан Бранислав Лечић, млади глумци (Јована Беловић, Пеђа Марјановић, Ана Рудакијевић, Милош Лазић, Милош Лучић, Нина Перишић), чији су напори да се "учитају" у понављану идеју о излишности и љубави, и наде, па и постојања, били очити и успешни. Но, узалудно, публика је, чекајући исход салви насиља и псовки на сцени, својом реакцијом подржавала сваку назнаку увек актуелне оштрине, духовитости и разорног бунта, чега је било врло мало... То је резултирало замором, па, на пример, у понављању теме љубави и издаје, где се актери мењају, али не и угао гледања на појаву, пажњу је држала само глумачка игра, лични шарм и умеће актера, док се смисао растакања суштине принципа "нормалног" живота губио и потирао....


Прочитајте још: Омаж једној генерацији: Одржана премијера представе "Маму му је... ко је први почео" (ФОТО)


Утисак, који представа "Маму му јебем ко је први почео" оставља је да присуствујемо непотребном репетирању тема и стилова, који данас не одражавају ни дух времена, ни дух позоришне уметности, него су својеврсни отисак у времену, можда значајан и историјски неопходан, али се, као жива представа, опире потреби савременог човека, гледаоца, учесника у позоришном чину, да својим искуством потврди тачност и истинитост збивања, које се само због тог сведочења и догађа на сцени.