ЈА сам позитиван уметник, који покушава да усрећи људе, да им привуче пажњу, како би на час застали и осетили неку искру у својој свести, каже за "Новости", Хелги Торгилс Фридјонсон, чија је изложба радова на папиру, недавно отворена у Галерији "Хаос". У Београду је, каже овај Исланђанин, био и на претходном Октобарском салону, када га је дочекало, за то доба године изузетно топло и сунчано време:

- Сада је хладније, али је боравак и даље пријатан - додаје аутор "аркана", цртежа које називају и "северним поларним бајкама" (најстарији рад изложен у "Хаосу" је из 1996, а најновији из ове године).

Мотиви његових дела су човек и природа, комбиновани приказ обичног живота и природе са сновима, легендама и митовима.

- Подсвест је веома важна у процесу стварања, али о својим радовима више волим да размишљам као о реалистичким - објашњава Фридјонсон, иначе професор на Ликовној академији у својој земљи, али и уметник значајне међународне репутације. - Они су нека врста мог дневника. Сан је део нашег реалитета. Од надреалиста, који су користили снове да би онеобичили стварност , разликујем се по томе што су моји радови одраз свакодневице, чији део су и снови. Током прошлог века људи су превише почели да живот деле по фиокама. Ствари су много комплексније, не постоји само једна истина. У истом раду се зато трудим да имам више перспектива, па су равноправно присутне дневне вести, снови и бајке.

Сви уметници на Исланду, па и он, како нам прича, у врло су блиском контакту са природом:

- И светло је другачије на Исланду: фрагилније је, транспарентније. И то је моћно. Користим то у свом раду концентришући се, како на светло, тако и на боје.

А о нордијској митологији која се као потка провлачи кроз његова дела каже:

- Митологија је попут снова. Она нас држи чврсто везане за наше корене. Разумљива је свима, без обзира на то да ли се ради о нордијској или старогрчкој митологији. Историја, митологија и уметност су попут неког међународног језика.

У опусу овог ствараоца цртање има посебну улогу, зато што је, како тврди, блиско медитацији:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Књижевник Петар Сарић: Косово може да буде окупирано, никад одузето

- Својим студентима говорим да је цртеж кључ свега што раде. За мене је веома важан, чак препоручујем да се људи који имају тешкоће са изражавањем, служе цртежом да би боље комуницирали. Понекад кажем: "Ставите мозак у своје прсте."

У Галерији "Хаос" Фридјонсон излаже по препоруци свог светски славног земљака Ероа:

- Пријатељи смо, иако не припадамо истој генерацији уметника, он је ближи поп арту. Био је прва особа која је купила неко моје уметничко дело, давно, давно... Он сада углавном живи у Паризу, док на Исланду има свој приватни музеј.

МАРИНА И УЛАЈ

КАО млади аутор Фридјонсон се седамдесетих упутио у Холандију, као један од уметничких центара тог времена:

- Истовремено, тамо су стварали Марина Абрамовић и Улај, који су се веома брзо прославили заједничким радовима. Непосредно пошто су се разишли Улај је обишао изложбу коју сам имао у Стокхолму. Тако смо се упознали. Иначе, обоје су одлични аутори перформанса. За мој укус, радови које су заједно изводили бољи су од онога што су радили самостално. Допала ми се Маринина ретроспектива у Београду. Без сумње, она је одлична уметница.