МЕЂУ три правна акта из области културе, која су у петак усвојили посланици Скупштине Србије, јесте и закон којим се потврђује споразум између наше и владе Руске Федерације о повратку петербуршког листа Мирослављевог јеванђеља у Београд, односно слика Николаја Рериха у отаџбину аутора.

Тиме су створени правни услови да се најстарији српски ћирилични рукопис, који се чува у Народном музеју у Београду, комплетира недостајућим, 166. листом,

На предлог и иницијативу Министарства културе и информисања, скупштина је усвојила и измене и допуне Закона о култури, као и Закон о архивској грађи и архивској делатности.

- Доношење нових законских решења и оптимизација већ постојећих даће значајан допринос даљим активностима на очувању културне баштине, уређивању и адекватнијем нормирању области савременог стваралаштва и даљем развоју међународне сарадње у области културе - истиче се у саопштењу Министарства.

Усвојеним изменама и допунама Закона о култури, између осталог, уметничким дисциплинама додаје се делатност уметничке фотографије, успоставља се правни основ за утврђивање критеријума на основу којих ће се процењивати значај културних манифестација и фестивала, уређује се област дигитализације културног наслеђа и регулише област уметничке игре.

Прочитајте и: ZBOGOM domaćim serijama: Nova uredba preti da uništi srpsku produkciju

Изменама и допунама Закона о култури уводе се ограничења која ће онемогућити злоупотребе коришћења стања вршилац дужности директора и сходно томе избегавања јавних конкурса за њихов избор. Прецизирани су и услови за избор директора установа културе, чиме би требало да се превазиђу проблеми који су се до сада јављали у пракси. У закон се уводи и инспекцијски надзор, као важна мера Министарства културе и информисања за обезбеђивање пуне примене овог закона у целој држави.

Новим Законом о архивској грађи и архивској делатности уређује се систем заштите, услови и начин коришћења, као и организација, надлежност и делатност архива. Доношење овог закона има за циљ развој свести о важности очувања архивске грађе за будуће генерације, односно свести да се најважнији документи морају заштитити од уништења, због њиховог значаја за науку и културу.

СТВАРАЊЕ АРХИВСКОГ ФОНДА

ЗАКОНОМ о архивској грађи омогућиће се и утврђивање Архивског фонда Републике Србије, као дела националног и светског културног наслеђа, али и његова допуна документима нашег културног наслеђа, који су ван територије земље. Норме ће побољшати и услове за рад архива, дефинисати обавеза њихових оснивача, регулисати матичне функције архива, уредити стручна звања, пооштрити казнене политике зарад заштите и очувања архивске грађе.