Као дипломац позоришне режије на ФДУ, Патрик Лазић је Београдском драмском позоришту понудио драматизацију познатог (контроверзног) филма Далибора Матанића "Фине мртве д(ј)евојке", по сценарију можда тренутно најбољег регионалног драмског писца и сценаристе Мате Матишића, остављајући на репертоару врло занимљиву и успешну представу.


Како је позоришна верзија већ изведена, пре десетак година у Хрватској, није познато, ни да ли се Лазић користио постојећом драматизацијом (чијом?), или је сам инсценирао изврстан Матишићев сценарио (редитељ је потписан и као адаптатор текста). Ово питање сматрамо изузетно важним, јер је представа у БДП у потпуности пратила текст и односе, који су у њему фиксирани. Редитељ, врло добро градећи драматургију детекције, није залазио у несигурне воде репозицирања ликова, нити је спроводио додатну психолошку анализу злодела комшилука над две геј студенткиње, које су случајно у њиховој згради изнајмиле стан. Тако је оно што је у филмској драматургији врло значајно (претеће клопарање воза, који ће убити силоватеља једне од девојака, сиротињско окружење предграђа, општа ругоба, простора и карактера) замењено огољеном (одличном) глумачком игром, уз неколико нереалистичких детаља (клопарање воза, звоњава телефона). Глумачка подела учинила је, уз одличан драмски текст, колико мрачан, толико и пун хумора, да представа "Фине мртве д(ј)евојке" заживи пуним животом и ангажманом против насиља над другошћу и социјалне и духовне беде, која од људи (комшија) ствара злотворе. Лезбијска веза Иве (Милена Предић) и Марије (Ивана Николић) сценски је оправдана са много мере и укуса, без сувишних детаља, који би је ставили у први план збивања. Сви остали, станодавка Олга (Јаранка Селец), чији син силује Иву (Милан Зарић), већ мртав у време догађања у представи, њен потлачени муж (Зоран Ђорђевић), проститутка Лидија (Паулина Манов Ђурђевић), гинеколог Перић (Иван Томић) и његов аутистични син Ивица (Теодор Винчић), болесни домобран Ласић (Даниел Сич) и његова манипулативна жена (Слађана Влајовић), лажни свештеник (Владан Милић) - сви су мудро стављени у ситуацију истраге коју, због нестанка Ивиног детета, води Инспектор (Иван Зарић), па имају пуно правдање да испричају своју верзију догађаја.


Силоватељ гине под точковима воза, Марија настрада, Ива се уда и добије дете бившег партнера, Олга га отме, мислећи да је од њеног сина, муж је убија и враћа дете... А комшилук наставља своју "злочиначку удружбу", до следеће прилике да неком уништи живот.


Прочитајте још: Позоришна критика: Дистопија о живој жени


Прича позната... Утолико је уљудно питање да ли је било неопходно играти представу на хрватском језику, иако је у сценарију, заиста, реч о католичком окружењу. А да је додато још једно значење, да ли бисмо се боље препознали у томе? Без надмоћног осмеха уз Сартрову "Пакао, то су други", јер ће тако изостати диверзија на овдашње комшијске злочине.