СЛИКАТИ не значи сликати, сликати значи мислити... Ја се линије нисам одрекао, рашчлањена она даје тачку. Помоћу те тачке до које сам дошао, надограђујем и добијам линију... Данас када станем пред платно чини ми се да не сликам, већ да се борим. Борим се за апсолутну слободу у сликарству... Досад је Византија била носталгија за прошлошћу. Сада је то моја будућност, мој даљи развој...

Ове мисли једног од наших најаутентичнијих уметника друге половине 20. века, прерано преминулог Лазара Возаревића (1925-1968), читају се док се степеницама пење у сремскомитровачку галерију са његовим именом, која се после деценија заборава и готово потпуне девастације, достојно уздигла на висину своје мисије. До пре само неколико година прокишњавао је кров, на каратавану се гомилао птичји измет, а слике и цртежи били су оштећени...


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Библиотека града Београда обележила 89. рођендан: Читалац године тринаестогодишња Милица

- Затекао сам 2012. уметничка дела у јадном стању: слике су биле ишкрабане, исцепане, лежале су по поду, док је зграда била готово потпуно уништена - присећа се, за "Новости", директор Милан Маринковић, додајући како је реконструкција саме галерије, за коју су од локалне самоуправе добили 35 милиона динара, трајала од 2013. до пролећа 2015. - У току радова, захваљујући доброј сарадњи са Заводом за заштиту споменика и извођачима, иако оригинално није било у плану проширење, адаптирали смо простор у каратавану, који сада помало личи на Нојеву барку и може да буде вишенаменски.

Галерија која од свих наших институција чува највећи број Возаревићевих уметничких дела - 20 цртежа и 60 слика, из три фазе његовог стваралаштва - формирана је 1973. године. После његове смрти, Сремска Митровица (рођен је у оближњем Лежимиру, иако је одрастао, школовао се и умро у Београду) откупила је дела која су сада засијала пуним сјајем, после рестаурације завршене у Централном институту за конзервацију (ЦИК).

Лазар Возаревић

- У почетку нам је доста помогла Борка Божовић из галерије "Хаос", на чију иницијативу смо конкурисали и добили прва средства за рестаурацију цртежа - присећа се директор галерије. - После смо задуженима у покрајини указали на важност ове заоставштине и стање у коме се налазила. У три фазе смо добили новац за обнову дела, а онда се укључило и Министарство културе и доделило нам средства којима смо завршили посао. Рестаурација је трајала пет година и коштала укупно пет милиона динара.

Према пројекту који им је направио ЦИК урађена су и два "штедљива" депоа, којима због стабилности климе нису потребни расхладни уређаји. До краја фебруара ће их и опремити (од Министарства културе и информисања добили два милиона и сто хиљада, а локална самоуправа даће им још 500.000 динара). Остало им је још да "излече" фасаду, за шта им је обећана помоћ.

Возаревићеве слике после рестаурације

- Са обновљеном колекцијом одржали смо 30 изложби широм Србије - наставља Маринковић, указујући и на три документарна филма о Возаревићу, настала у продукцији галерије, чији је аутор Игор Чолак. - Где год смо гостовали остварили смо сарадњу и почели да размењујемо изложбе са институцијама у Чачку, Лозници, Лесковцу, Пироту, Врању... Имамо велики број понуда, а средства су ограничена, па покушавамо да реализујемо што квалитетније изложбе, са што мање пара.

Тренутно се ради на томе да се Возаревићева дела прогласе културним добром, а у плану им је и да овај аутор, за чију прву изложбу је Миодраг Б. Протић, написао, да је после Лубардине, "најодважнији покушај да се властити израз нађе мимо принципа који су код нас већ били признати", добије и монографију, каква му приличи.

Обећана помоћ да се отклони и последња “болна тачка“

- Циљ нам је и да прикупимо податке о свим делима која су на нашој територији и у региону, али и онима у свету - наставља саговорник. - Знамо да је на Бијеналу у Сао Паулу његову слику откупио Дејвид Рокфелер, који га је потом позвао код себе, где је Возаревић урадио још 10 радова великих формата. Затражићемо да нам Рокфелерова фондација званично потврди ову информацију. Возаревић није само бренд Србије и Сремске Митровице, већ је реч о аутору светског формата.

У једном тренутку, у широј јавности заборављени Возаревић, захваљујући активности галерије враћен је на домаћу сцену, а цене његових радова су удесeтостручене. Појављују и на аукцијама у иностранству. Један колекционар, недавно је за Возаревићеву слику у Америци платио 130.000 евра, тврди саговорник.

- Постојали су покушаји да се на тржиште протуре слике које нису његове, јер доносе приход, па је битно да се у монографији нађе што више његових радова - додаје Маринковић. - Морамо бити обазриви са приватним колекционарима, који су куповали без експертизе. Неки су и долазили са фалсификатима, па смо били и у ситуацији да им из депоа вадимо на увид оригинале, како бисмо их уверили да су преварени.

Галерију, која је већ прерасла у својеврсни културни центар, и где се поред изложби одржавају књижевне вечери, промоције, концерти, филмске пројекције годишње обиђе више од 20.000 посетилаца.

- Наша екипа је мала, имамо троје стално запослених и једног кустоса који ради преко агенције - открива директор Маринковић. - Недостаје нам техничко особље. Наше девојке раде све - и пишу пројекте и каче слике, товаре, истоварују, путују са изложбама... Без ентузијазма се не може ништа.

Директор Милан Маринковић међу делима о којима брине галерија

Већ 9. марта, Музеј "Цептер", у Митровици гостује са изложбом "Децембарске групе", а три дана касније, у Београду ће бити отворена изложба Лазара Возаревића.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Владислав Ткачијев: Највећу лепоту крије памет

ДОГОВАРАО САРАДЊУ И СА ДИЗНИЈЕМ

ИЗЛОЖБЕ галерије "Лазар Возаревић", на свим путовањима по Србији пратила је и његова ћерка Ивана Стојановић, која је естетичар и живи у Нишу. - Она је једна добра душа, која нам је изашла у сусрет са биографским подацима који нису били шире познати. Био је јако везан за породицу - истиче директор Маринковић, подсећајући да је Возаревић у свом атељеу на Старом сајмишту, сам мешао своје боје, експериментисао са хемикалијама, што је довело до тровања крви, од ког је умро. - После Рокфелера, договорио је био и сарадњу са Дизнијем, али су га болест и смрт у томе спречиле.


ЛАЗАР И УЧЕНИЦИ

УМЕТНИЧКИ савет галерије чине Софија Љубичић (председник) Никола Кусовац, Драган Мартиновић, Јелена Секулић, Татјана Марељ.

- Интерес галерије је да што више Возаревићевих слика пронађе, а да се његово име врати у светске оквире, где и припада - каже, за "Новости", Софија Љубичић, која је са професором Чедомиром Васићем организовала изложбу Лазаревих ученика. - Трудимо се да вратимо оно што је потребно не само Митровици, него и држави, али и успомени на уметника који је рано отишао. Заборав га је делимично покрио и због тога што је и нас окрзнуло оно што се десило у европским оквирима: загосподарила је инстант уметност. Потребна је велика снага да се изађе из учмалог миљеа.