МОКРА ГОРА - Ако неки радозналац са било које тачке планете пожели да сазна шта је то била Југославија, шта је у сфери духа у тој држави настајало, прва личност на коју ће у том трагању срести где год да "загребе", то је Пуриша Ђорђевић. Тринаести фестивал Кустендорф у Мокрој Гори, свечано је отворен у крцатој "Проклетој авлији" уручењем награде за животно дело вечитом младићу нашег филма, који је поздрављен громогласним аплаузима, а уследио је дирљив омаж великом ствараоцу.


- Мене у последње време најчешће питају зашто сам жив, а имам 95 година? Рећи ћу јасно, то је зато што сам ја сељачког порекла. И никад нисам јео воће! - рекао је Ђорђевић, већито млад и духовит, примајући награду из руку Емира Кустурице, преносећи тако своју генијалну, потпуну естетику неодређености, са платна у живот.

Кустурица је нагласио, да је Пуришин филмски језик изван сваког модела.


- Кад је моја генерација покушавала да научи како се прича прича, најважније је било пратити људску судбину. У том процесу форма је све. И најновији "нобеловац" Хандке ће вам рећи исто. Све што је форма у нашој кинематографији има име. Зове се Пуриша Ђорђевић - рекао је Кустурица уручујући награду - Ова награда наглашава оно што би требало да се догоди у будућности. То значи да ће се до стотог рођендана нашег лауреата, догодити још два или три његова филма.


Омаж Пуриши Ђорђевићу приказан у "Проклетој авлији", својеврсна је посвета југословенској кинематографији. Она се рађа на партизанском филму. Следи секуларизација револуције, па ауторско освешћивање уз филмове Александра Петровића и превазилажење жанровских оквира његовим остварењем "Три". "Заседа" Живојина Павловића представља профанацију револуције. У овом контексту, Пуриша Ђорђевић и његова сећања и снови о револуцији у ратној театрологији стоје увек наспрам конвенционалне филмске естетике. Тај југословенски низ завршава се остварењем Емира Кустурице "Подземље". То је ремитологизација револуције и крај не само филма једне бивше државе већ и крај - њен. "Подземље" је надживео државу у којој је настало.



Прочитајте још: Пуриша Ђорђевић и министар Вукосављевић код Кусте


О Ђорђевићевом стваралаштву Марсел Мартен, француски филмски критичар бележи: незабележеном до тада смелошћу он меша сан и стварност, са заносом користи све могућности седме уметности, у игри са основном и потпуном неодређеношћу. Ђорђевић је први увео скокове у монтажи, секући, не обазирући се на ток приче. За Душана Макавејева, Ђорђевић је идеал, узор за хумор који се граничи са неозбиљношћу, он нас научио - да богова нема. А сам лауреат, говорио је често да је његова монтажа музичка, она је известан - мали хокштаплерај.


Уследио је Кустуричин перформанс у коме су гости фестивала заједно с нашим министром културе Владаном Вукосављевићем, огроман модел црне мачке која сугерише на 13. "баксузно издање" фестивала, фарбали у бело. Јер ће упркос извесној исцрпљености филмске уметности - ствараоци увек наћи начин да се изразе.



- Сујеверје је начин мишљења које се ослања на магију. Чак је научник Нилс Бору веровао да му потковица изнад улазних врата куће доноси срећу. Један новинар га је питао, како то да он као научник верује у то. Бор је оговорио, ви не разумете, да те ствари функционишу без обзира да ли у њих верујете! А ипак, човек жели да радом себе објасни: тако се филмски ствараоци сујеверју супротстављају филмском магијом. Баш као што се у претходним годинама фестивал ауторским приступом, супротстављао комерцијализацији духовних садржаја -чуло се у "Проклетој авлији".

Ово издање "Кустендорфа", ослобођено баксузног предзнака, обележиће редитељи Паоло Вирци, Карим Анјуз, члан житија шаховски велемајстор Владислав Ткачијев, директор Фотографије Мишел Аматје и многи други...


После свечаног отварања, учесници и гости "Кустендрфа" прославиће су српску Нову годину.



УНУК НА КУСТИНОМ ТРАГУ


Уочи отварања фестивала, пажњу посетилаца али и чувеног фотографа Милоша Цветковића, привукла је поставка фотографија у простору под "Проклетом авлијом". Испоставило се да је аутор београдски гимназијалац Јанко Кустурица (16), унук чувеног редитеља.


- Експериментишем и истражујем, али сам на трагу Бресона и Кјубрика, који се пре режије бавио највише урбаном фотографијом. деда, дакле, није једини узор - каже Јанко Кустурица - Заљубио сам се у фотографију, то је нешто чиме ћу се бавити у наредном периоду.