ВЕЛИКИ руски сликар Иља Јефимович Рјепин (1844-1930), био је члан Српске краљевске академије, а 175 година од његовог рођења у понедељак је обележено свечаним скупом у САНУ. Тим поводом у Београд су дошле и Татјана Бородина, управник Музеја-имања Иље Јефимовича Рјепина "Пенати", која је у Свечаној сали САНУ говорила на тему "Позни Рјепин", док је Ирина Гускова, председник Фонда В. А. Тељаковског из Москве, одржала предавање под именом "Два јунака на једном платну. Тајна слике И. Рјепина из фонда београдског Војног музеја".

Скуп је организован како би представио мање познат део опуса овог мајстора, али и његове везе са нашом средином. Рјепинови радови налазе се у збиркама Народног и Војног музеја у Београду, а пре више од три деценије Галерија САНУ је организовала његову изложбу.

У Београду је 1930. организована и Велика изложба руске уметности, на којој су се нашла и његова дела, о чему је говорила Ирина Суботић, док је Ненад Макуљевић причао како је Рјепиново сликарство било прихваћено у српској јавности крајем 19. и почетком 20. века. Тема заменице управника Галерије САНУ, Јелене Межински Миловановић, била је "Рјепин у Куокали и његови ђаци у Краљевини СХС/Југославији".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Био је заточеник Голог отока, остаће упамћен по култним филмовима "Валтер брани Сарајево" и "Мост" које су гледали милиони људи: Обележено сећање на Хајрудина Крвавца

Главни представник реализма у руском сликарству 19. века и оснивач руског колоризма рођен је близу Харкова, а родитељи су му били руски војни досељеници. Занат је најпре учио код локалног иконописца, да би 1866. отишао у Санкт Петербург, на Царску академију уметности. Од академије је добио стипендију, захваљујући којој је боравио у Италији и Паризу.

За време царске Русије био је један од првих портретиста који је путовао по Русији и цртао обичан народ. Али, сликао је и бројне чувене личности као што су Толстој, Мендељејев, Мусоргски, Третјаков...

Славна су и његова дела на којима су представљене историјске и савремене теме.


УМРО У ФИНСКОЈ

У ПОЗНИМ годинама Рјепин је саградио кућу северно од Санкт Петербурга, која је после Октобарске револуције остала у Финској. Ту је и умро 1930. године, иако су га звали да се врати у Русију (одговарао је да је престар да путује). Њему у част, ово место је 1948. добило назив Рјепино. Данас се ту налази његов меморијални музеј "Пенати".