САМ за собом завијај и зови/ веје време превија ти стопе/ греј се надом да ће доћи нови/ што ће бити пролеће Европе.

Ове стихове председник Удружења књижевника Србије Милован Витезовић посветио је нобеловцу и великом пријатељу Србије Петеру Хандкеу, и први пут их поделио са публиком на трибини у УКС, посвећеној великом писцу.

- Када је Хандке добио "Нобела" Удружење му је упутило телеграм у ком смо поручили да се ова награда враћа себи и низу часних писаца, попут Камија, Сартра, Харолда Пинтера, а сада и Хандкеа - казао је Витезовић, у сали која је била испуњена до последњег места.

По његовим речима, Хандке је показао да је "савест човечанства у времену кад је овом народу било најтеже и ми га морамо сматрати својим и бранити га непрекидно".

- Једини је 1999. дошао у Србију, отишао на Косово. Београд га је тада прогласио почасним грађанином, а УКС га је примио у своје редове, баш као и пре њега Андрића и Пинтера. Можемо да кажемо да ово наше удружење има три нобеловца - приметио је председник УКС.

Витезовић је истакао да припада генерацији коју зовемо "шездесет осма", а којој по годинама припада и Хандке:

- Наша парола је била "Будимо реални, захтевајмо немогуће". Касније је већина "шездесетосмаша" пристајала на "све могуће", али не и Хандке. Он је увек био бунтовник и доследан самом себи.

Професор Јован Делић каже да је за Хандкеа чуо после његове књиге "Голманов страх од пенала".

Прочитајте још - Петер Хандке: Оживљавају ме Срби са Косова

- Волео сам голмане, они су рођени да буду капитени, да командују екипом, они једини увек виде игру и цело поље. Голманов страх од пенала је људски страх. Тако је, преко ове књиге, Хандке постао "мој друг са фудбала", неко драг и близак - казао је Делић.

Он је додао да је Хандкеа "заволео и осетио као пријатеља" и пре него што га је упознао.

- Он је Дон Кихот, а није Дон Кихот, мудар, уздржан али мало луцкаст, радознао до бола, образован, уме да слуша другога, не негује дистанцу, витак, могао је бити добар голман. За Немца је задивљујуће непосредан, рекао бих необична комбинација менталитета, помало Француз, мало више Словен, али и Немац. Човек снажне интуиције и безмерне храбрости, сам против свих, сам против целог света - закључио је професор Делић.

Миљурко Вукадиновић се обраћа гостима

И његов колега Зоран Аврамовић приметио је да је "овај вербални линч усмерен на Хандкеову реч о Србима, а не на његову књижевну". По мишљењу Аврамовића, напади на нобеловца су наставак напада на Србе који трају готово три деценије.

- У реторици која махом долази из региона, доминирају речи геноцид, крвници, Слободан Милошевић. То је наставак антисрпске коалиције бивших југословенских држава. Срби су данас сами у својој борби за истину о себи - поручио је Аврамовић.

Говорници су закључили да је потребно организовати један озбиљан научни скуп посвећен Петеру Хандкеу, о коме ће и о његовом делу говорити они који га најбоље познају. Милован Витезовић је напоменуо да ће на следећим Међународним сусретима писаца у Београду (у септембру), УКС у сарадњи са САНУ, Филолошким факултетом и издавачима уприличити велики научни скуп посвећен овом нобеловцу.

Иначе, Удружење књижевника Црне Горе доделило је Хандкеу почасно чланство у овој најстаријој књижевној установи у Црној Гори, као и угледну награду "Макаријево слово", за животно дело, за 2019. годину.

ВЕСИЋ ПОЧАСНИ ЧЛАН УКС

ЗАМЕНИК градоначелника Горан Весић, који је недавно примљен у Удружење књижевника Србије као почасни члан, требало је да отвори трибину. Планирано је да Весић поздрави скуп у име Скупштине града, будући да је Хандке почасни грађанин Београда, али је био спречен да дође.