ГОРАН Паскаљевић, филмски поета, лиричар, меланхолик и реалиста, кад је потребно и критичар друштвене стварности, данас стоји на пиједесталу српског филма и културе, достојан признања за животно дело, истакнуто је на церемонији у "Аеро-клубу", на којој је Удружење филмских уметника Србије традиционално доделило своје престижне награде за 2019.

Један од наших најцењенијих редитеља који је обележио и европски филм, добитник највећих награда на светским фестивалима, примајући Повељу за целокупно стваралаштво и допринос српској кинематографији рекао је да је прву награду за животно дело добио у Грчкој, пре десет година.

- Тада сам мислио да ми је каријера готова, али за тих десет година успео сам да снимим још три играна филма. Надам се да ћу направити још два, и тиме заокружити каријеру на двадесет филмова. Али, и сам се понекад чудим одакле ми енергија да то урадим, а она можда лежи и у чињеници што сам четрдесет седам година члан УФУС, и успео сам да све то време останем слободни филмски уметник. Значи, једина кућа, моја кућа је ово удружење, и зато је ово за мене посебан дан, када од својих колега добијам овако високо признање - истакао је Паскаљевић.

Председник УФУС Милан Кнежевић исту Повељу уручио је и сниматељу Милораду Јакшићу Фанђу, сараднику легендарног Живојина Жике Павловића на његовим култним остварењима, као и Владимира Тадеја, Драгослава Лазића... чије је филмско постигнуће за велику похвалу и трајну почаст.

Прочитајте још - Паскаљевић међу филмском елитом

Захваљујући се на признању, у свом познатом маниру, Фанђо је изјавио да ове похвале његовом раду можда јесу истините, али да је једина и непобитна истина о њему да је био најзгоднији филмски сниматељ у некадашњој Југославији.

Стваралачко дело Божидара Зечевића, филмског критичара, историчара, теоретичара, сценаристе, редитеља и драмског писца, такође је овенчано овогодишњом Повељом УФУС за животно дело.

Аутор који се филмологијом антрополошко-структуралистичког усмерења бави још од 1966, јер, како је изјавио, "антропологију сматра великом тековином модерне мисли, која је кадра да се упусти у објашњење дубоких и скривених питања природе филма", објавио је до данас многобројне студије у земљи и иностранству.

Подсећајући да је последњих седам-осам година на овој церемонији УФУС он говорио о делима лауреата, а да је сада и сам један од награђених, Зечевић је истакао историјат филмске критике у Србији, који почиње од 1896, када је у Београду одржана прва филмска пројекција, као и значај филма као интелектуалне творевине.

ОВАЦИЈЕ ЛАУРЕАТИМА

У ПРЕПУНОЈ сали "Аеро-клуба" овацијама својих колега испраћени су и редитељ Мирослав Терзић, коме је за филм "Шавови" припала Годишња награда за филмско стваралаштво, Дарко Бајић, награђен за "Линију живота" у категорији дугометражног документарног филма. Меморијална награда "Јован Аћин" за остварени домет у области ангажоване документаристике, уручена је редитељки Сенки Домановић за документарац "Окупирани биоскоп". Диплома УФУС за допринос развоју филмске културе припала је Фестивалу ауторског филма, који је ове године обележио 25-годишњицу постојања, а уручена је Игору Станковићу, директору овог фестивала.