ИАКО је на ширем друштвеном плану Хандкеова улога изузетна, пресрећни смо што припадамо народу који овај интелектуалац воли и цени.

Ово је једна од порука која се у уторак могла чути на Академији коју је у грачаничком Дому културе у организацији Матице српске, Библиотеке Матице српске и Српског народног позоришта из Новог Сада организована у част овогодишњег добитника Нобелове награде и пријатеља српског народа Петера Хандкеа. Овај велики писац је после ратних сукоба 1999. често посећивао Србе који су остали да живе на Косову и Метохији. Делио је њихову патњу, али био и сведок њиховог достојанства у том трпљењу. Небројено пута је боравио у Великој Хочи, често без икакве најаве. Доносио помоћ за угрожене. То су између осталог истицали говорници о овом најпознатијем светском књижевнику.

- Нажалост ми као народ немамо ни слободу ни срећу да бирамо ни непријатеље ни пријатеље. Непријатељи нас нађу намерно а пријатељи случајно дођу. Велики писци су увек били апостоли пријатељства а на самом крају 20. века који је био погубан за српски народ и демографски и демократски, плејади наших пријатеља великана пера придружио се и Петер Хандке који буквално креће пешице кроз Косово и Метохију, и Босну и Херцеговину, и упоређује војне извештаје са ситуацијом на терену. И управо тако Хандке постаје парадигма слободе говора, мишљења, перцепције расуђивања слободе - истакла је Бранкица Костић, директорка Библиотеке у Грачаници.

УЧЕСНИЦИ НА Академији посвећеној добитнику Нобелове награде, говорили су Драган Станић, председник Матице српске, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, Зоран Ђерић, управник Српског народног позоришта, Живојин Ракочевић, Дејан Баљошевић, Ратко Поповић, Новица Соврлић, Ђорђе Јевтић, Зоран Ђорђевић и Бранкица Костић. Хандкеове текстове читале су глумице Српског народног позоришта из Новог Сада - Соња Дамјановић и Јелена Срећков.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Петеру Хандкеу уручена Нобелова награда за књижевност: Србија била уз свог пријатеља, неколико земаља бојкотовало церемонију

Одупирући се убијању слободе, истине и правде, по њеним речима, Хандке доживљава голготу и постаје човек:

- Та људскост и достојанство у ствари су мастило Хандкеовог пера, а 2009. године искрено и срдачно српски народ је Хандкеову књижевност уврстио у своју и својим "Нобелом" - Златним пером кнеза Лазара наградио Петера Хандкеа на двадесетим "Видовданским свечаностима". Не за једно дело, већ за читав његов књижевни опус. Та награда није додељена странцу, а десет година касније се Хандкеова књижевност окитила "Нобелом". Тада је према њему кренула харанга лажи, хајка оних који не познају не само књижевно дело Хандкеа већ не читају уопште нити се труде да своје видике прошире кроз писану реч.

Оцењујући да је књижевност као уметност тријумфовала, директорка Библиотеке у Грачаници казала је да је прелеп осећај припадати народу кога овај интелектуалац воли, цени и подржава.

- Хвала, Петер, за свако слово, за сваку писану и изговорену реч и кад год дошао, добро дошао кући - поручено је са Академије.

Захваливши се Матици и Библиотеци Матице српске на организацији ове Академије, Живојин Ракочевић, директор грачаничког Дома културе, казао је да је Хандке Србе са КиМ претворио у сведоке односно да их је препознао као што су и они њега.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Петеру Хандкеу уручена Нобелова награда за књижевност: Србија била уз свог пријатеља, неколико земаља бојкотовало церемонију

- То је урадио у времену када смо се питали има ли неко да нас воли, да каже ико нешто лепо за нас - подвукао је Ракочевић.