ПРЕ више од пола века Петер Хандке, коме ће у уторак у Стокхолму бити уручена Нобелова награда, запањио је позоришну јавност, прво у Немачкој, а потом и у целом свету комадом "Псовање публике", који је у режији Љубише Ристића на репертоару КПГТ-а већ две деценије. Комад који се бави сврхом театра, на храбар и оригиналан начин, Ристић је први пут поставио у години када је нашу земљу бомбардовао НАТО, а Хандке, велики пијатељ Србије, тада изјавио да се због овог злочина гади људске врсте.

У недељу вече се на репертоару КПГТ-а поново нашло "Псовање публике", са новим, младим глимцима. Али и новом публиком.

За Уроша Нововића, који је дипломирао глуму и режију у класи Љубише Ристића, велика је привилегија играти у комаду највећег живог драмског писца на свету.

- Ми сада имамо и ту част, да је један такав писац, који је иначе велики пријатељ КПГТ-а и Љубише Ристића, добио једну тако велику награду, као што је Нобелова, коју је одавно заслужио. То што му је додељено то признање и нама значи да смо на добром путу у репертоару који играмо. Оно што Хандке пише нама је занимљиво, за нас је он значајан и са наградом и без ње.

Док су као шеста генерација КПГТ-а која од 1999. године игра чувени комад Петера Хандкеа прошле године постављали "Псовање публике", присећа се Нововић, Љубиша Ристић им је причао и како је он настао:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - КОЛЕВКА АВАНГАРДЕ: Ко је Нобеловац Петер Хандке?

- Хандке је тада имао неку девојку која је била глумица и чекао је данима да дође са проба и био је веома нервозан. Тако је за три дана, љут, искуцао овај текст у коме је рекао све шта мисли о позоришту. Оно што је нама занимљиво је да се однос глумаца и публике од тада до сада није променио, нити се уопште мења. У самој форми, Хандкеово разбијање класичног драмског текста је и данас модерно. И постдрамско позориште се сада заснива на разбијању форме.

"РИЧАРД" И "БУБА" У ГЛУМАЧКОЈ гардероби, док су трајале припреме за извођење, неко је густу маглу која се спустила око позоришта прокоментарисао "као поручену", за вечерашње извођење Шекспировог "Ричарда Трећег", у режији Љубише Ристића, представе која је такође заштитни знак КПГТ-а. Легендарна Ристићева режија Фејдоове "Бубе у уху" на репертоару је 14. и 19. децембра, док ће се "Псовање публике" играти поново 15. и 18. овог месеца.

Студенту глуме Луки Павловићу, са Факултета драмских и филмских уметности Универзитета "Синергија" у Бјељини, ово је први ангажман:

- И одмах сам почео да псујем публику - каже у шали. - У комду, заправо говоримо публици праву истину о њима и о нама. Ми им причамо о томе како су и зашто дошли у позориште и шта од нас очекују, али и шта ми очекујемо од њих. Они се некада смеју, некада се увреде. Младима је то смешније, док су старији затечени. Већина њих се углавном изненади. Ово није уобичајна представа.

Играње овог текста за овог младог глумца је значајно, јер се такви комади не раде током школовања. Мало ко је, како нам каже, иначе у нашем театру, попут Љубише Ристића, имао храбрости да се суочи са текстом који је наоко веома једноставан, делује да га је лако инсценирати, а заправо то уопште није тако

- Сама публика када дође на представу не зна шта ће гледати, буду мало збуњени, што нама даје више мотива да срушимо тај зид између сцене и гледалишта, да мало "псујемо публику" - објашњава Дејана Џинић, студент четврте године глуме, такође на Универзитету у Бјељини, у класи Љиљане Благојевић, која је претходно била и студент Љубише Ристића. - Ја сам била и у претходној петој подели "Псовања". Свака генерација КПГТ-а мора да прође кроз овај текст, који је сјајан да се преко њега учи шта је концентрација на сцени.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Нобел за Петера Хандкеа: Победила је књижевност

Највећи изазов у игрању овог комада јој је "присутност" на сцени док неко други од колега изговара текст:

- Уметник мора стално да буде присутан. Ми смо стално сви на сцени, рефлектори су непрекидно на нама. Немамо дијалоге, директно се обраћамо публици и то је тешко за младе глумце - додаје Дејана. - Волели смо и раније да играмо овај Хандкеов комад, а сада је то баш лепо, због великог признања које му је додељено. Прелеп је осећај, Нобелова награда писцу нам је пружила једну другу димензију.

Аутентичност, животност и актуелност овог текстра, сматра Џинићева, произлази из његове свевремености:

МАНИФЕСТ МОДЕРНОГ ПОЗОРИШТА У ПУБЛИЦИ КПГТ-а је био и Жељко Ђукић, наш позоришни редитељ, који више деценија већ ради у Чикагу.
- И после више од педесет година овај текст је жив и пун смисла - сматра Ђукић. - Он је манифесто модерног позоришта и драме, који још буди инспирацију. У њему је још видљива машта и визија свега што ће се дешавати наредних педесет година. И млади глумци су били одлични. Уживање.

- Он је обухватио све од Аристотела, до Брехта, све што је везано за позориште. То је искуство кроз које би сваки глумац требало да прође. Мој задатак је у овој представи да публици приближим позориште. А мени је лично оно - живот.

Студенткињи индустријског дизајна на Факултету примењених уметности Милени Станимировић представа у режији Љубише Ристића у недељу вече је била први сусрет са неким делом Нобеловца Петера Хандкеа:

- Одушевљена сам. Нисам била припремљена, нити сам имала нека очекивања, али ми се допала целокупна атмосфера представе, глумци и текст који има специфичан склоп мисли.

Пензионер Радош Ђурић други пут гледа "Псовање публике", а на извођење у недељу вече повео је и пријатеља.

- Необична је, другачија од свих осталих представа - објашњава за "Новости". - Реч је о доживљају који тешко да могу речима описати. Представа вас тера да размишљате.

Хандке је писац који је успео да изнађе сасвим нови језик, у позоришту, мишљења је Урош Ђурковић, професор књижевности:

- То је нешто између Бекета и Брехта. Ово је уједно и један од најбољих комада о самом позоришту, о томе шта представља Аристотелово јединство места, времена и радње. Комад је жив и маестрално режиран. Као публика, све време сте у том току, глумачкој игри, која је представљена као нешто што није игра, тако да сви учествујемо у тој динамици буђења. Сам овај простор је део једног ширег- театарско поетског дискурса. Када изађете из КПГТ-а у амбијент који га окружује и у ове магле, то је неки продужетак представе.