ОДАБРАНИ "сценски портрети" познате наше визуелне уметнице Вукице Микаче Ловрен, представљени у КЦБ, само су условно речено "сценски" - јер ове фотографије нису настале на сцени, осим у ретким случајевима, попут "Госпође министарке" Радмиле Живковић или портрета Момчила Бајагића Бајаге, који је означио и почетак фотографске каријере ауторке. Иако махом креирани изван сцене, коришћењем костима, шминке и реквизита у намери да се прикаже протагониста а не јунак, те театарски реквизити служе само да се реализује фотографија која најверније одсликава портретисаног (био он глумац, музичар, сликар, писац), ови портрети свакако јесу позоришни.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Уметност фотографије: Премијера „Битке на Неретви“ окупила светске и југословенске звезде

- Од деведесетих година, ја сам у театру, то је чаролија која ме привлачи и која ме на неки начин спасава - каже Микача. Добро познајем глумце, међу њима и Тању Бошковић, са којом сам правила фотографску причу о Грети Гарбо. Део те наше приче о Грети је и овај портрет глумице, настао пред премијеру представе "Живот Грете Гарбо" у "Мадленијануму".