СЛАВНИ песник и академик, бард писане и усмене речи Матија Бећковић, свој осамдесети рођендан прославио је, по обичају, у Ваљевској гимназији, коју је својевремено похађао и у којој је добио своју прву књижевну награду, за писани задатак. Свечана сала Ваљевске гимназије била је у петак увече премала за све поштоваоце Матијиног дела, који у срцу носи своју школу и Ваљево, и изнова им се увек радо враћа…


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Продата Мештровићева скулптура, цена изненадила и саме кустосе


Матија је написао и текст химне Ваљевске гимназије, коју је компоновала Људмила Бећковић. У Ваљеву је, истиче увек Бећковић, рођен као песник. У Галерији знаменитих Ваљевске гимназије налази се и Матијин портрет, а он је, поводом тога, рекао да је то највећа част коју је у животу добио. Све гимназијалце у дугој историји ове школе, основане 1906. године, сматра својим школским друговима. И у петак увече, Матија је, пре свечаног програма, разговарао са садашњим гимназијалцима о Ваљеву, животу, образовању, књижевности...

- Некада је воз ишао до Ваљева, било је пуно интересантних ликова који су до њега, као последње станице, долазили - рекао је Матија Бећковић у разговору са ваљевским гимназијалцима.

- Оно је тако било уцветано, богато и место равнодушно према свету. Имао сам утисак да је неко тада рекао да је на железничку станицу стигао Марлон Брандо, да се нико не би ни за милиметар померио, јер смо у Ваљеву имали једнога који је личио на тог славног глумца.

Наш књижевник у разговору са ваљевским гимназијалцима,Фото Б. Пузовић

Ваљевке су личиле на светске глумице, још су биле и лепше од њих. И главна институција у Ваљеву био је корзо. Гимназија је била најлепша и најбоља школа коју смо имали. На студије смо хтели да идемо, јер смо чули да тамо не треба да се иде на часове, али Ваљевска гимназија и њени професори били су озбиљни. Ваљевска гимназија славна међу школама.

Фото Б. Пузовић

КЉУЧ УСПЕХА

- АКО имаш нерв да се нечим бавиш, никад се нећеш уморити ако то радиш - рекао је гимназијалцима Бећковић. - А онда ћеш радећи и успињући се том лествицом урадити нешто за шта си мислио да никад нећеш бити способан. Један од важних кључева је када мислиш да би било добро кад би неко нешто написао, снимио филм... А онда, временом, почињеш да схваташ да то ником другом не пада на памет, осим теби...

Фото Б. Пузовић