ПРЕ три деценије, као светска сензација, у Доњој Брањевини код Оџака, на Дунаву, пронађена је Црвенокоса богиња, идол првих земљорадника и сточара у Европи, која је врло ретко виђана у јавности, а од јуче је у београдском Народном музеју, где ће ускоро добити место у сталној поставци. Керамичку фигурину, стару више од 7.500 година, високу готово 40 центиметара, на дугорочну позајмицу нашој кровној музејској институцији уступила је библиотека "Бранко Радичевић" из Оџака, у чијем саставу је и археолошка збирка из Доње Брањевине.

После свечаног откривања скулптуре, која представља нагу жену бујних облина и црвене, дуге косе, на почасном месту у атријуму, где ће остати до 6. децембра, пре него што буде прикључена арехеолошкој збирци, споразум о позајмици потписале су Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја, и Биљана Златковић, директорка оџачке библиотеке.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - У "Белим бубрезима" не постоји главни женски лик: Јована Стојиљковић о усуду жена са Балкана


- Ова богиња заштитни је знак нашег места, где су јој се пре више хиљада година молили за боље приносе, више деце и опште добро - истакла је Латинка Васиљковић, председница општине Оџаци, уз задовољство што ће глас о овој археолошкој драгоцености убудуће ширити наша најстарија културна институција.

Од отварања обновљене зграде на Тргу републике, уз све значајне изложбе које су у последње две године приређене, долазак Црвенокосе богиње је, како је оценио Дарко Танасковић, председник УО ове институције, најмузејскији тренутак:

- На овој скулптури се потврђује да и оно што по димензијама није велико, може да буде монументално - истакао је Танасковић.

Виши кустос Народног музеја Андреј Старовић, задужен за Збирку старијег неолита, подсетио је да је, после сензације поводом открића 1989, Црвенокоса богиња чешће била излагана и присутна у светској јавности, где је о њој написано неколико монографија, него код нас.


ДОЊУ БРАЊЕВИНУ ОТКРИО АМАТЕР

АРХЕОЛОГ задужен за збирку која се чува у Оџацима Ненад Јовчић подесетио је да је, после поплава 1965. године, локалитет Доња Брањевина открио археолог аматер, тамошњи наставник општетехничког образовања, који је деценијама наставио да ту ископава станиште једне од најстаријих европских ратарских, седелачих заједница, док налазиште није привукло стручњаке. Иначе, већ почетком следеће године Народни музеј отвориће изложбу посвећену збирци открића са Доње Брањевине.