МОНОГРАФИЈУ "Југословенска кинотека - 70 година", коју је поводом јубилеја, седам деценија од оснивања једне од наших најзначајнијих културних установа, приредила Маја Медић, у уторак су представили директор Кинотеке Југослав Пантелић, управник Архива Кинотеке Александар Ердељановић, филмски редитељ Срдан Голубовић и ауторка издања.

Прочитајте још - ЗЛАТНИ ПЕЧАТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ: Овације Грлићу, Зафрановићу, Марковићу, Карановићу

- Југословенска кинотека је фабрика уметности, сећања, непролазних вредности - рекао је Пантелић. - Успомене и сећања која већ помало бледе, на седам деценија установе али и готово целокупну историју покретних слика, сада су се нашла међу корицама књиге не би ли генерацијама које долазе пружила сазнања о томе како је настајала, опстајала и уздизала се Југословенска кинотека.

Ова нетипична монографија, најважније догађаје из историје и делатности Кинотеке приказује претежно кроз визуелне материјале, уместо уобичајене смене текста и илустрација.


Маја Медић истакла је да је у раду на монографији применила колажни приступ, бавећи се пре свега монтажом статичних слика, како и доликује публикацији о институцији која баштини филм.

- Први сегмент - Хронологија, посвећен је историјату Кинотеке, док други, - Директори, садржи текстове свих досадашњих управника Југословенске кинотеке, односно Жике Богдановића, Слободана Шијана, Радослава Зеленовића и Југослава Пантелића. Уместо текста првог директора Миленка Карановића, дати су сегменти из књиге Дејана Косановића о Карановићу, а уместо текста Владимира Погачића - одломак из његове књиге о Кинотеци "Дневнички записи". Трећи одељак монографије бави се Архивом који је срце Кинотеке, уз текст Александра Ердељановића и попис блага које се у овом архиву чува. Књига представља и избор филмских плаката из фонда Кинотеке, а садржи и списак свих управника Архива и Музеја, као и имена свих добитника Златног печата и Плакете Југословенске кинотеке.

Редитељ Срдан Голубовић истакао је да ми живимо у култури дисконтинуитета, стално мислећи да све почиње од нас - често заборављајући да, у ствари, постоји огромно наслеђе једне одиста велике, озбиљне и некада и те како важне кинематографије.

- О величини и значају тог наслеђа сведочи Кинотека, а ова књига то наслеђе слави, дајући подстицај новим генерацијама да праве још боље филмове - рекао је Срдан. - Ми, такође, живимо и у култури заборава, а ова монографија нам је подстрек да се преселимо у културу сећања.

СИМФОНИЈА

УПРАВНИК Архива Александар Ередељановић монографију је описао као "дивну визуелну симфонију" или - искористивши наслов култног, а једног од омиљених филмова Слободана Шијана, синоћ у публици пристуног - "једним фантастичним путовањем", односно, времепловом кроз историју кинематографије на овим просторима.