ЈЕДАН одсто од укупног буџета државе, који УНЕСКО препоручује као минимум за одржив развој једне националне културе, остаће и догодине недостижни сан за Србију.

Јер, 13.286.217.000 динара, намењених Министарству културе и информисања, према Предлогу закона о буџету који ће се сутра наћи пред посланицима Народне скупштине, приближно чини тек 0,74 одсто државне касе за 2020. годину. У односу на ову годину, сума је умањена за милијарду и 120 милиона, како је јуче изнето на скупштинском Одбору за културу и информисање, који је овај предлог и усвојио већином гласова.

На Одбору је помоћник за економско-финансијске послове министра културе и информисања Жељко Ковачевић, образложио да се умањење односи на то што за буџет овог министарства, наредне године, нису планирана средства за суфинансирање и реновирање Радио-телевизије Војводине, као и субвенције за Радио-телевизију Србије. Буџетом је, како је истакао Ковачевић, предвиђено повећање плата запослених у Министарству и установама културе, али и капитални пројекат - истраживање, заштита и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи.

Највећа ставка у овом делу буџета је "Установе културе" са 6.887.300.000 динара. Из Предлога закона о буџету, чита се још и да је обнови и заштити Хиландара намењено 80 милиона, одржавању Дворског комплекса на Дедињу 62 милиона, колико и дигитализацији културног наслеђа. Рад Матице српске подржан је са педсет једним милионом, а библиотечко-информативна делатност са 55 милиона. Заштити и очувању нематеријалног културног наслеђа намењено је готово 147 милиона динара.

Прочитајте и: Milan Karadžić: Humor je zdrav i lekovit

За јачање културне продукције и уметничког стваралаштва укупно је опредељено 3,39 милијарди динара. највећи део тога отићи ће установама културе - 2,8 милијарди. Развој визуелних уметности ће бити подржан са 85 милиона, филма са 88, музичког стваралаштва, као и позоришта са 72, уметничке игре са 36, док је књижевном старалаштву и издаваштву намењено највише - 170 милиона.

Фото Борис Субашић

Нешто више од милијарду динара, требало би да буде усмерено за заштиту културног наслеђа, а за унапређење система заштите културног наслеђа 3.897.859.000. Од ставке Подршка истраживању, заштити и очувању непокретног културног наслеђа, уз коју стоји 623.000.000 динара, део у износу од 400 милиона, намењен је за наставак адаптације, реконструкције и доградње зграде Народног позоришта у Суботици. Реконструкцији и доградњи Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини, отићи ће готово 251 милион.

Међународној културној сарадњи намењено је 675 милиона динара, док ће пројекат "Нови Сад престоница културе", од државе добити око 252 милиона.

СКД: БАР КАО ФИЛМСКОМ ЦЕНТРУ!

НА део буџета издвојен за књижевно стваралаштво и издаваштво јуче је реаговало Српско књижевно друштво:

- Износ од сто педесет милиона динара, свега 1,44 милиона евра, свакако је недовољан за подршку књижевној уметности - пише у њиховом саопштењу. - Сматрамо да књижевност заслужује бар милијарду буџетских динара, што је још увек мање од буџета Филмског центра Србије. Писана реч је основ, не само свих уметности већ и саме цивилизације.

Фото Зорица Глигоријевић

КАМПАЊА

НА предлог буџета за културу, прва је још крајем прошле недеље реаговала Асоцијација Независна културна сцена Србије, са ставом да је скандалозно и забрињавајуће смањивање процентуалног издвајања за културу на 0,73 процента укупног буџета:

- Држава која за своју културу издваја најмање по становнику у региону и чији је буџет за културу мањи од буџета за културу градова у окружењу, требало би да убрзано повећава овај буџет - пише у њиховом саопштењу, које је и позив грађанима да се укључе у кампању за минимум један одсто за културу.