НА балкону биоскопа "Балкан", на отварању швајцарско-српске поставке Staying here with you, moving, почетком октобра, уметник Бранко Милисковић извео је "Песму из гроба (Стабат матер)", као ораторијум, док је минулог понедељка, исти тросатни перформанс отпевао као оперу за једног човека, у њујоршком театру "Тенк". На овој оф-бродвејској сцени, обучен у сатенску хаљину, са црвеном периком и јаком шминком, Милисковић је оплакивао страдање.

- "Стабат матер" радили су Перголези, Росини, Пендерецки - прича за "Новости" уметник који је непосредно пре одласка у САД имао и самосталну изложбу у Дому омладине. - Узео сам прва три става и урадио свој звук. Узор ми је била Трећа симфонија Хенрика Горецког, позната и као Симфонија жалосних песама. Моје референце нису религијске, ни историјске, већ искључиво уметничке. Ова тужбалица стављена је у време које се никада није десило. Реч је о чистој, тврдој емоцији, која на крају постаје крик мајке која оплакује сина.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Вертикала српског бића: Приређен научни скуп о Његошу у Матици српској

И овај, као и претходни Милисковићеви перформанси, дуготрајан је, а аутор тврди да му је то потребно како би дошао у стање илуминације:

- Првих сат времена перформанса мозак ради све што не би требало: размишља јесте ли угасили ринглу, платили рачун, кога сте видели у публици... Тек у трећем сату успоставља се потпуни фокус и настају реакције, почињу сузе и права драма.

Изузетно великог распона, од баса, преко бас-баритона, тенора, до контратенора и скоро фалсета, уметников глас је једно од главних "оружја" његових перформанса и често звучи хипнотички:

- Начин на који говорим и певам личи на мантру, посебно када се неке ствари понављају. До пре пет година, нисам био сигуран у свој глас, а онда сам одлучио да радим "Лили Марлен".

Сви његови пројекти замишљени су, каже, као "тотална уметност":

- Моји перформанси почињу и не завршавају се. Они су магновење у простору и времену, ви сте ту тада, и више никада. Неке изведем више пута, али никада на исти начин. За разлику од глумца који има посао да буде и краљ, и просјак, ја сва тела у која улазим током перформанса конструишем. Они су и строги, арогантни, хиперсексуални, хиперемотивни, хипернаративни, масони и секретари УН, а ја их све сублимирам кроз своје тело.

Опера "Стабат матер"

Приче, како објашњава, бира тако што истражује историјске догађаје и људе, а на његов рад утицали су филмови Стенлија Кјубрика, снимци Марије Калас... Пресек оног што је урадио у последњих пет година, представио је у Галерији ДОБ, на поставци "Пазите, присутан сам".

- Мени је перформанс круна рада, у коме сагоревам заједно са публиком, али паралелно са тим концептом настају и фото-радови - додаје Милисковић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Донација Метрополитен музеју: 80 милиона долара и 375 дела

На сваком од зидова Галерије ДОБ, тако су се, до почетка новембра, налазили "сублимати" пројекта, као што су били APPOINTED (инперсонализовао генералног секретара УН са неограниченим мандатом), фото-диптих (G)RAND MASTER (преиспитује улогу масонерије и концепт новог светског поретка), видео-перформанс Das Lied aus dem Grab (пева "Лили Марлен" на гробу Марлен Дитрих), текстуална инсталација "Хотел"...

ТЕЖАК ПОЗИВ

КОД нас се веома мали број уметника бави перформансом, могу се пребројати на прсте - истиче Милисковић. - Ја не радим ништа друго. Живим од тога. Већ сам направио каријеру и у Белгији, Немачкој, Аустрији, сада и Америци... То је тежак позив.њ