Године 2017. тадашњи министар културе и информисања Иван Тасовац најавио је да ће 2019. почети градња нове зграде Београдске филхармоније. Недавно гостујући на Телевизији Нова С, бивши министар а данас директор Београдске филхармоније, најавио је 2021. нови почетак градње овог капиталног здања. За кашњење оптужио је "новинара 'Вечерњих новости'", јер сматра да је због његовог "непрофесионалног писања" пропао Урбанистичко-архитектонски конкурс дела Блока 13 на Новом Београду, расписан 2016, којим је обухваћен идејни пројекат нове зграде Београдске филхармоније?! Али, да ли је могуће да један "новинар дневног листа", буде одговоран за неуспех овог националног конкурса?

У текстовима објављеним у "Вечерњим новостима" критиковао сам кардиналне пропусте начињене у конкурсу за зграду филхармоније. У њима сам указивао да за колапс конкурса одговорност треба тражити међу члановима жирија и ауторима награђених радова. Јер, сва три награђена ауторска тима предвидели су на најрепрезентативнијем и најзначајнијем делу Београда, непосредно поред законом заштићеног културног добра Палате "Србија" и здања филхармоније, неодговарајуће комерцијалне сардржаје енормних размера. У заштићеној зони, победнички тим пројектовао је урбани центар са четири тридесетоспратна солитера површине 220.000 квадратних метара. За разлику од награђених, аутори који су конкурсне предлоге засновали на очувању заштићеног простора, остали су "у бубњу". Међутим, средином 2018. догодио се обрт, када су чланови жирија који су наградили комерцијалне пројекте променили мишљење и одлучили да "бране јавни интерес и споменик културе Палату Србија и не дозволе да окружење проглашено за заштићену околину културног добра евентуално буде девастирано агресивном изградњом". Годину дана после ове одлуке, одговорност за пропаст конкурса није преузео нико, а бивши министар покушава данас да је свали на "новинара 'Вечерњих новости'"!


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Дневник заблуда: Палилулска пијаца као потпуни несклад са архитектуром Београда

Престоници је без сумње потребна палата Београдске филхармоније. Али, капиталне градње могу да се одуже. Од оснивања Београдске опере 1920. до данас, прошао је цео век. Први Међународни конкурс за зграду Опере на Мањежу безуспешно је спроведен давне 1939, идеја о градњи је обновљена 1959, а нови Међународни конкурс за зграду Опере на левој обали Саве у Блоку 17 реализован је 1970. Од тада је прошло педесет година, а Београд није добио Оперу. Али, управо сада, заједно са поновљеним конкурсом за палату Београдске филхармоније, Београд има нову шансу да истовремено добије зграде Филхармоније, Опере и Балета. Уместо беспотребног бацања средстава на три различита пројекта на одвојеним локацијама, сада је прилика да о истом трошку, на једној локацији, буде расписан конкурс за Град музике, јединствени национални културни центар који садржи: Филхармонију, Оперу и Балет.