ДО последњег дана, Зоран Христић је био композитор који је исписивао важне странице историје - не само српске савремене музике, већ и београдског асфалта. Ово је у уторак, за "Новости", рекао Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније, у првом реаговању на одлазак музичара који је својим делима обележио и историју нашег позоришта, филма и телевизије.

- За мене је био "ујкица", велика фаца и последњи београдски шмекер. Нека му је лака земља - закључио је Тасовац.

Животну сцену Христић је напустио у родном Београду, у 82. години. У најранијим годинама почео је да учи клавир, а већ са 11 и да компонује. Тада је написао "Игру за клавир", а када му је било петнаест и "Токату за клавир". Студије је уписао на Конзерваторијуму "Ђузепе Верди" у Милану, а дипломирао на Музичкој академији у Београду.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Зоран Христић: Ко то тамо нама свира

Те 1963. године, његов дипломски рад добио је награду "Стеван Христић". Међу наградама и признањима које је за живота стекао су и две Стеријине награде и две Златне арене у Пули, Златна харфа са телевизијског фестивала "Галавеј" у Ирској, награда за животно дело "Мали принц" Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици. Компоновао је музику и за отварање Олимпијских игара у Сарајеву.

Његов опус, када је у питању савремена музика, обухвата солистичка, камерна, вокално-инструментална дела, балете... Када је у питању примењена музика, иза себе је оставио, уз композиције за позориште, филм и телевизију, и радиофонска остварења.

Први ангажман у театру имао је у представи "Војцек", коју је режирао Бојан Ступица, а сарађивао је и са редитељима као што су Боро Драшковић, Мирослав Беловић, Љубомир Муци Драшкић, Кокан Младеновић... Последњу позоришну музику писао је за "Дервиш и смрт" Народног позоришта у режији Егона Савина. Урадио је музику за три црноталасна филма Миће Поповића - "Човек из храстове шуме", "Рој" и "Хасанагиница". Писао је и за филмове Живорада Митровића ("Ужичка република", "Савамала"), Горана Паскаљевића ("Пас који је волео возове", "Варљиво лето")... Био је уметнички директор и селектор Бемуса и "Мокрањчевих дана", главни и одговорни уредник Музичке редакције РТС-а, члан жирија Сабора трубача у Гучи.

Фото В. Данилов

- Умро је човек који се отргао бујици озбиљних композитора - изјавио је за наш лист композитор Зоран Симјановић. - Човек који је волео и филм, и телевизију, и позориште. Човек који је волео да нас саветује и да нам саветима мења животе. Човек који је волео живот и опуштање више од свега. Човек који је до краја остао човек. Слава му!


БАХ НА ДРНДАФОНУ

ПОСЛЕДЊИ пут Христић је говорио за "Новости", пре три месеца, поводом смрти свог великог другара, архитекте Предрага Пеђе Ристића, чији чувени дрндафон му је помогао да добије Златну арену у Пули.

- Једном сам тада, очајан што још не чујем музику за филм "Хасанагиница", шетао и наишао на њега негде код Каленић пијаце - присетио се композитор. - Повео ме на свој таван и тамо сам угледао ту шклопоцију коју је направио. Унутра су били федери, расклопљени сатови, криве игле које је узео од јорганџија... Схватио сам да ћу из дрндафона моћи да добијем звук за "Хасанагиницу", и с временом се толико увежбао, да сам на том чуду могао и Баха да свирам.

Фото Танјуг/З.Жестић

ВУКОСАВЉЕВИЋ: ВЕЛИКИ ГУБИТАК ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ

САУЧЕШЋЕ је у лично и у име Министарства културе и информисања породици упутио и министар Владан Вукосављевић:

- Памтићемо га као aутентичног ствараоца, композитора великог талента и снажне креативности, који се опробао у многим музичким жанровима са једнаким успехом. Један је од најзначајнијих српских композитора 20. века и добитник многих награда. Христићева дела носе јединствен израз у коришћењу аутентичног музичког језика. Остаће упамћен по разноврсности свог опуса, а његов одлазак представља велики губитак за српску културу.