ВИШЕМИНУТНИМ стајаћим овацијама, и са много емоција, суза и одушевљења, препуна гледалишта "Комбанк дворане" испратила су синоћ три премијерне београдске пројекције хрватског филма "Дневник Диане Будисављевић", редитељке Дане Будисављевић, најзначајнијег остварења у регионалној продукцији 2019.

Премијеру потресне играно-документарне драме о српској деци коју је из усташких логора током Другог светског рата спасавала Диана Будисављевић увеличало је и учинило још дирљивијом присуство главних актера тих догађаја - Наде Влаисављевић, Милорада Јандрића и Живка Зеленбрза, који о својој судбини сведоче у филму.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -Каријеру посластичара заменио филмским ефектима: Мајстор илузија Алвин Хант у Београду поделио своја искуства

Појављивање на сцени некадашње "Дианине деце", данас већ људи на измаку живота, у којима су заувек остали усађени бол, патња, страх, и страшна сећања на усташке логоре и нестанак њихових породица, изазвало је незапамћену буру емоција. Читаво гледалиште, уз узвике "браво", устало је да се поклони овим изузетним људима, који су преживели захваљујући Дианиној акцији, али су остали обележени голготом и усташким злочинима.

- Никоме од нас није било лако говорити шта смо све преживели, и за мене је ово учешће у филму била прилика да се постхумно захвалим Диани Будисављевић у име све деце коју је спасла из усташких логора - изјавила је Нада Влаисављевић.

Она је као седмогодишња девојчица из Бихаћа боравила у логорима Лоборград и Горња Ријека, а онда, захваљујући Диани Будисављевић, у Заводу за одгој глувонеме деце у Загребу, заједно са мајком, браћом и сестром. Оца су јој убиле усташе.


Филм о подвигу Диане Будисављевић

- Није нам било лако, али преживели смо, а дивна редитељка Дана Будисављевић отргла је од историјског скривања и заборава једну истиниту причу - рекла је Нада, истичући и захвалност београдској публици која их је тако топло дочекала.

Живко Зеленбрз ни данас не зна датум и место свог рођења, ни ко су му родитељи, а спасен је у акцији Диане Будисављевић тако што је из логора одведен у Завод за одгој глувонеме деце у загребачкој Илици, одакле је усвојен 1942, када је отприлике имао четири године. Он је своју радост због београдске премијере показао песмом о Београду коју је отпевао на сцени, што је публика наградила посебним аплаузима.

- Београд сте сви ви, и пресретни смо што смо овде са вама. Верујемо да сте дошли искреног срца, а овај филм је маестрално дело, иако је можда сукоб интереса да ја говорим о томе, пошто у њему учествујем. Дана је успела да исприча једну страшну причу о злочину коју смо доживели и да никога не оптужује за то, што значи да сви заједно морамо да се боримо да се такво зло никада више не понови. Позивам вас да сведочите о миру и љубави међу људима - рекао је Зеленбрз.

У публици били хрватски и немачки амбасадор Гордан Бакота и Томас Шиб,фото П.Милошевић

Милорад Јандрић данас има 88 година, а родом је из села Читлук у Босни и Херцеговини. У усташком покољу 1941. изгубио је 12 чланова породице и уништена је сва имовина Јандрића, а преживело је петоро деце која у том тренутку нису била код куће, јер су чувала стоку. Тада су усташе, како сведочи за "Новости", заклале његову сестру од стрица, бебу која је имала само три месеца. У најстрашнији логор, Стару Градишку, одведен је после козарске офанзиве, као десетогодишње дете, а потом је пребачен у логор Јастребарско. Али, како истиче, логори су цео један век, којег се најрадије не би сећао, а захваљујући Диани и њеној акцији удомљен је у селу Хлебине, код породице Саболић.


Дана Будисављевић,фото П.Милошевић

- Марија и Јисип су били тако дивни према мени да сам говорио да је она моја друга мајка, после мајке коју сам изгубио, а свих ових деценија нисам знао да је моје удомљење организовала Диана. Диана је за мене нешто највеће што се може замислити, чак сам размишљао да кажем да она буде елемент и симбол хуманости - када се каже Диана, да то подразумева хуманост. Упустити се у такву борбу спасавања српске деце, у усташкој држави, ризикујући сопствену породицу и децу, невероватан је подвиг, и заиста сам пресрећан што је Дана Будисављевић са својом екипом успела да сними овај филм и обелодани једну тешку и истиниту драму. Дана је године провела у истраживању ове хуманитарне акције уз помоћ екипе која је уложила све оно што зна, и свима честитам на овом филму, и онима који су га радили и публици која га гледа. Желим да ова прича данас испричана не оде у заборав, и молим све оне који су гледали овај филм о Диани да ту причу преносе, да говоре и другима о њој, јер је она истинита и не сме да се заборави.

О свом доживљају београдске премијере Милорад има само речи хвале.

- Јако сам срећан, и на неки начин поносан, и одушевљен сам одазивом београдске публике која нас је наградила таквом топлином и аплаузима. После сваке премијере, а били смо дивно примљени и у Пули и Загребу, осећам да ова прича неће умрети - каже Милорад, истичући да је у Београду последњи пут био са пријатељима, априла ове године.

- Ишли смо да обиђемо Титов гроб и гроб патријарха Павла у манастиру у Раковици, и то нам је било велико задовољство. Надам се да ћу имати толико времена у животу да макар још једном дођем у Београд.

С огромним одушевљењем поздрављена је и редитељка Дана Будисављевић, која је после више од 70 година историјског мрака изнела истину о подвигу једне изузетне жене, која је у доба Независне Државе Хрватске спасла од смрти у логору и збринула више од 10.000 српске деце, што се убраја у најобимнију хуманитарну акцију током Другог светског рата. Филм на којем је радила готово десет година освојио је четири главне Златне арене и награду публике на овогодишњем фестивалу у Пули, а Дана је стигла у Београд са фестивала у Котбусу, на којем је "Дневник Диане Будисављевић" освојио награду за најбоље остварење.

Београдска премијера је, како је истакла, и за њу био велики догађај.

- Хвала вам свима у име целе екипе што сте дошли у овако великом броју да погледате наш филм. Хвала на предивном аплаузу и врло емитивној реакцији. Ретка је прилика да чујете преживеле сведоке усташких злочина, јер је њима најтеже да о томе говоре. Они су сведоци тога колико је Диана учинила за сву српску децу, а сви они имају различите животе и свако има своју причу. Ови људи сведоче да је живот победио смрт, и да је добро победило зло - изјавила је редитељка, праћена овацијама публике.

После три синоћне распродате пројекције на фестивалу "Слободна зона", у оквиру којег је приказан "Дневник Диане Будисављевић", Дана Будисављевић ће свој филм представити вечерас и на свечаној премијери у Новом Саду, а од 14. новембра ова историјска епопеја, снимљена у хрватско-словеначко-српској копродукцији, почеће да се приказује у биоскопима широм Србије.

ЖИВОТ ИПАК ПОБЕЂУЈЕ

СА одушевљењем и овацијама испраћена је целокупна глумачка и ауторска екипа филма - Мирјана Карановић, Тихомир Станић, продуценткиње Снежана ван Хаувелинген и Миљенка Чогељ... Како је истакла Мирјана Карановић, која игра сестру Дианиног супруга, она сматра да сви људи на простору некадашње Југославије треба да разговарају, и да уметници својим делима много могу да им помогну да тај разговор започне. - Овај филм, заправо, слави живот, и то је оно што је величанствено, јер је поред свих злочина живот ипак победио.

Интересовање "Комбанк дворана" била попуњена,фото П.Милошевић

КУЛТУРНИ И ДРУШТВЕНИ ДОГАЂАЈ: НА ПРЕМИЈЕРИ И АМБАСАДОРИ

НА главној пројекцији, премијери "Дневника Диане Будисављевић" присуствовали су амбасадор Хрватске у Србији Гордан Бакота, амбасадор Немачке Томас Шиб, многобројни представници дипломатског кора у Београду, представници Удружења логораша Србије и Музеја геноцида Србије, представници Филмског центра Србије, као и друге личности из нашег јавног живота.