НИЈЕ лака ствар ни мали напор ни незнатна жртва гледати целог века људе и свет око себе очима карикатуристе. Моћи тако видети и умети тако приказати друштво и човека у њему, а не подлећи професионалној деформацији, не пасти у песимизам и негацију, не отуђити се од света и људи, то показује велику латентну снагу и равнотежу духа, урођену благородност и чистоту.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - 51. ПЈЕР: Моћне слике наших судбина

Ове мисли велики Иво Андрић посветио је конкурсу за новинску карикатуру "Пјер" у организацији "Вечерњих новости", који је и тада, и сада после више од пола века - јединствен између осталог и по уверењу да је ова дисциплина као криво огледало које показује право лице друштва у коме настаје. Ове године 52. пут, средином новембра, угледни жири, у који наша компанија позива академике, писце, сликаре, глумце и наравно сатиричаре и карикатуристе, одлучиће коме ће, међу селектованим од неколико стотина пријављених аутора, припасти златно, сребрно и бронзано одличје "Пјер", својеврсни домаћи пандан домаћем Оскару у области карикатуре.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Зоран Петровић: Сатира је умрла у Немачкој

Конкурс који су, далеке 1967. године установили Слободан Глумац, тадашњи главни уредник "Вечерњих новости", и мајстор карикатуре Драган Савић, проширен је и на награду за младе, а признање за портрет однедавно носи име "Ранко Гузина". Управо је легендарни карикатуриста нашег листа, који нас је напустио 2016, био добитник награде за портрет на првом конкурсу (али и много пута после тога), чијем жирију је председавао чувени песник надреалиста Александар Вучо.

Чланови су били, ништа мање славни, легендарни глумци Виктор Старчић и Мира Ступица, академик Павле Савић, сликар Сабахудин Хоџић, ослободилац Београда Пеко Дапчевић, политички радник Воја Вуцелић, и наравно, оснивачи признања Глумац и Савић. Одлука је била храбра, за тадашњу друштвено - политичку ситуацију, наградили су карикатуру која приказује осмерац, у коме седморо кормилари, а један весла, љубљанског аутора Албина Рогеља.

Наредне године жирију, у коме су између осталих били "оскаровац" Душан Вукотић и сатиричар Владимир Булатовић Виб, председавао је Бранко Ћопић, који ће се још неколико пута потом наћи у овој улози. Под његовом палицом главна награда додељена је тада младом карикатуристи Душану Петричићу. Прву награду је потом, 1969. године, добио Зоран Јовановић, а према одлуцу професора и песника Душана Матића (председника жирија), филмског редитеља Ватрослава Мимице, књижевног критичара Петра Џаџића... Остало је историја југословенске и потом српске карикатуре, јер готово да нема значајнијег аутора са ових простора који се бар једном није "овековечио" признањем "Пјер".

"Златног Пјера" прошле године добио Зоран Петровић

Историја и значај ове награде, као и земаља у којима се додељивала, а да није измештана из "Вечерњих новости" (СФРЈ, СР Југославија, Србија), може да се чита и из имена "судија" које су о њој одлучивали. Међу њима су између осталих били Данило Киш, Игор Мандић, Оља Ивањицки, Миљенко Смоје, професор Радомир Лукић, Мирослав Мика Антић, Војо Станић, Срђан Карановић, Љубивоје Ршумовић, Јован Ћирилов, Љубиша Георгијевски, Душко Трифуновић... Јединствен је пример Зука Џумхура, који је често и жирирао и освајао награде.

Чланови "Пјеровог" жирија били су и Гордан Михић, Предраг Матвејевић, Боро Драшковић, Слободан Новаковић, Александар Поповић, Слободан Машић, Милован Витезовић, Ратко Божовић, Синиша Павић, Александар Луковић, Растко Ћирић, Душан Ковачевић, Богдан Кршић, Петар Краљ, Цаја Радојчић, Емир Кустурица, Момчило Бајагић Бајага, Синиша Ковачевић, Љубомир Симовић, Драгослав Михајловић, Воја Жанетић...

Ускоро ћемо видети ко ће се наћи у овогодишњем жирију, и како ће проценити вештину карикатуриста да се ухвате укоштац са овим временом, а њихове одлуке чиниће, традиционално, део изложбе "Пјер", која ће бити отворена почетком децембра.

У ЧАСТ ВЕЛИКАНА

КАРИКАТУРИСТА, новинар, есејиста, писац, један од оснивача "Ошишаног јежа", Петар Крижанић, рођен је у Глини 1890. Псеудоним Пјер, по коме је овај конкурс, њему у част, понео име, користио је од првих објављених радова против аустроугарске политике, 1908, у загребачком сатиричном часопису "Коприве". Мање је познато да је приликом једног боравка код родбине у Србији, 1911, са Урошем Предићем, осликао иконостас у манастиру Гргетег. После Првог светског рата, пресељава се дефинитивно из Загреба у Београд, где читав радни век проводи у "Политици". Аутор који је својим делом задужио југословенску и српску карикатуру умро је 1962. у Београду.