КАО и у чувеном Гетеовом делу, и у новом анимираном филму Растка Ћирића "Светлост и сенке", ђаво је Фаусту понудио три вечне човекове тежње: страст, власт и знање. С тим што му у Ћирићевом остварењу, Фауст заузврат даје - сенку.

- Ово је заправо прича позоришта сенки, у коме су главни јунаци сенке две руке - десна (right) је човек, глумац (Фауст), а лева (wrong) ђаво (Мефисто). Њихова персоналност, емоције и права лица се виде на сенкама - објашњава, за "Новости", наш чувени илустратор, аниматор и професор Факултета примењених уметности, који је у Галерији "Сингидунум" организовао изложбу радова од којих је филм настао, отворену минуле среде, као пратећи програм 50. "Златног пера", а поводом награде Златни витез.

У овој јединој верзији Фауста која се срећно завршава, која ће највероватније имати премијеру на следећем Фестивалу кратког метра, ауторово поигравање сенком је вишезначно:

- Да би се направила сенка, на срећу, потребна је светлост. Коњовић је једном рекао: што је јача светлост, то су сенке дубље, тако да има нечег у том контрасту, тој антиномији. Када је реч о супротностима, постоји једна стара гравира на којој је приказана рука са два испружена прста, која прави сенку ђавола, а ако се укрсте остали прсти, добије се симбол доброг. То су клетва и благослов, у та два вида.

Прочитајте још - Враћа се "Хрватски фауст"

Рад на овом филму Ћирић је почео када му је било 35, још у време старе Југославије, али је онда избио рат и све је прекинуо. Књигу снимања је "ископала" његова ћерка Ива, која сада има 35 година, и наговорила га да заврши "Светлости и сенке".

- Научила ме је и којим рачунарским програмом то могу да урадим, па је ово први филм који сам радио уз помоћ компјутера, али руком - признаје аутор, који се до сада искључиво мануелно бавио анимацијом. - Неупоредиво је брже, а не примећује се разлика. Требало је само да се навикнем на коришћење табле за цртање. У почетку сам морао да десетак секунди почнем да цртам руком на папиру, па да све поновим на виртуелни начин. И то је цртање.

А на питање хоће ли рука и даље остати главни јунак у изради његови радова, или ће почети да даје предност рачунару, одговара:

- Тајна је у комбинацији машине и руке. У овом случају симулирао сам цртање руком, уз помоћ рачунара, што је рад убрзало и учинило подношљивијим, па сам десетоминутни филм радио само годину и по. Компјутер, иначе, треба користити за оно што не може да се уради руком.

И док се Ћирићева старија ћерка Ива успешно бави анимацијом (у марту је имала две премијере кратких филмова, од којих је један награђен на Фестивалу кратког метра, а други је добио две награде, у Неуму и на "Балканими"), млађој Мањи, илустратору, недавно су изашле две књиге у издању "Креативног центра".

- Врло су вредне, и обе су кренуле креативним путем. То што смо у истом послу, значи им као што је мени мој отац значио - каже Растко, који је син Милоша, ликовног уметника и једног од оснивача Графичког колектива, и Иде Ћирић, илустратора књига за децу. - Када бих направио нешто, онда бих му ја то показао, а он би ми рекао: "То не ваља ништа". Ја нисам тако строг.


ТРОПСКИ ДОРУЧАК

У ЈАВНОСТИ познат као оснивач и учесник музичког пројекта The Rubber Soul Project, надахнутог "Битлсима", Ћирић нам открива да је припремио нови албум, који чека продуцију, али да нема везе са "ливерпулском четворком":

- Зове се Tropical breаkfast ("Тропски доручак") и настао је у Аустралији. Има 12 песама, на енглеском. То је нешто што вуче на џез, али није џез. Песме ће моћи на концертима да се свирају у мањем саставу.

ЧАРОБНИ ИЗВОРИ

- НА овогодишњем Сајму књига било је много лепих књига које су илустровали моји бивши студенти, а многи ос њих су и награђивани, попут Марице Кицушић. Увек ме то обрадује. Фасциниран сам и бројем издатих књига у овој немаштини, благо говорећи. Изненађујуће је да се толико нових наслова појави. То је ентузијазам који се финансира из неких чаробних извора.