ЈЕДНО од најатрактивнијих издања на Сајму књига био је Његошев "Горски вијенац" - на кинеском. У специјалној опреми, у дрвету и кожи, дело су објавили подгорички издавачи "Унирекс" (поводом 50 година постојања) и "Унирекс група", а преводилац је кинески стручњак за језик Бај Ји Кун.

- Ово наше велико дело заслужује да га превођењем на кинески представимо пријатељском народу и да га на тај начин упознамо са минулим временима, у којима се наш народ нашао, борећи се за сопствене моралне вредности, поштовање културе и традиције - каже писац предговора др Наталија Брајковић.

Превод "Горског вијенца" на кинески језик изузетно је интересантан за истраживање са лингвистичког и културолошког аспекта, сматра др Јелена Стјепчевић, синолог, стручни сарадник на издању.

Прочитајте још - НИЈЕ НЕСТАО: Први "Вијенац" у поставци Историјског музеја

- Преводилац кинеском читаоцу приближава историјски контекст, појашњавајући посебно сваку личност и битне догађаје који се помињу - каже, за наш лист, Стјепчевићева. - Посебан труд је уложен у појашњавању географских појмова.

Према њеном мишљењу, разумевање стихова "Горског вијенца" захтева солидна знања из религије, филозофије, етнографије и историје:

- Превод је често прилагођаван кинеском говорном подручју на начин да је у културолошком смислу близак тамошњем читаоцу, што се огледа у одабиру појмова дубоко укорењених у њиховој митологији и културологији.

Као пример за то Јелена Стјепчевић наводи речи владике Данила "виђи врага су седам бињишах" где је превод на кинески језик "погледај грозног отровног змаја":

- Змај је тотем са највећом магијском снагом у Кини и појављује се у преводу овог дела уз напомену и објашњење преводиоца. Лик бабе, коју испитује кнез Јанко, на кинеском језику је преведен као вештица, јер се овај кинески карактер везује за појам шаманизма, односно шамана, који је у уској вези са оснивањем првих култура на подручју Кине.