Ниво културе градње у Србији подигнут је 2016. увођењем система израде електронске грађевинске дозволе. Градитељи се више не суочавају са спором администрацијом, већ завршавају посао интернетом, само једним кликом на дугме. Издавање грађевинских дозвола је брзо, нема редова на шалтерима, а корупција искорењена. Убрзо по увођењу, објављено је да се електронске грађевинске дозволе у највећем броју локалних самоуправа издају брже од законског рока - 28 дана: у Србији у просеку шест радних дана, у Београду 14. Листа општина у којима се оне издају за само један дан је дугачка, а у највећем кашњењу је само неколико градова, са по мање од 20 дана. Помак у ажурности администрирања увео нас је у ново доба. Међутим, шта се догађа када покушамо да укњижимо већ изграђени објекат?

Када сам раније ове године поднео захтев за прекњижење стана, пријатељ агент за некретнине ме је упозорио да припремим новац за подмићивање или да се наоружам стрпљењем, будући да у редовном поступку то траје унедоглед. Не верујући, предочио сам му да су моји папири школски чисти и да се се ради о једноставном поступку који не захтева ни десет минута рада. Подсетио сам га на закон који за ову једноставну административну операцију предвиђа рок 15 дана. Насмејао се и пожелео ми срећу. Одмах по овом разговору позвао сам Информативни центар катастра и упитао за рокове укњижења. Одговорили су да је рок 15 радних дана, али да позовем за око месец дана, када ће мој предмет сигурно бити завршен. Задовољан одговором, спокојно сам чекао да прође месец дана, након чега сам позвао катастар. Мој предмет је још увек био у раду. Послао сам ургенцију, а затим су следиле друга, па и трећа. У одговорима на њих упућивали су ме на кол центар, а тамо усмеравали да закажем термин за састанак искључиво путем интернета, одређеним данима, у раним јутарњим часовима.

Прочитајте још - Мољакам државу да јој вратим стан!

Наредних месеци више од 500 пута безуспешно сам покушавао да интернетом закажем термин. У очају, отишао сам у катастар и након четрдесетминутног чекања пред шалтером затражио информацију о мом предмету. Проследили су ме код шефа писарнице, који је одбио да ме прими, па сам се самоиницијативно упутио у правну службу, али ми је ту обезбеђење на ходнику одбило приступ. Револтиран, вратио сам се у шалтер салу да предам нову ургенцију. После педесетоминутног чекања, дошао сам на ред. Баш у том моменту, у салу је утрчао старији пензионер, вероватно хонорарно запослен у обезбеђењу зграде, и узвикнуо: "Напустите просторију! Имамо дојаву о бомби!" Народ је хитро изашао, али ја сам остао унутра. "Напусти салу, бомба!" - пришао ми је чувар. "Ма нека пуца, ја не излазим, поготово сада када сам дошао на ред", одговорио сам. "Ти матори си се наживео, али мени се још увек живи!" - повика он и отрча напоље. Остао сам у по живот опасној згради катастра, сам.