У наш "Крајински круг" Неготина, данас је дошао песник. Песник синоним за Песника, песник српски, савремени и жив, али и песник који је већ одавно и песничка легенда.

Ево човека... и песника: Матија Бећковић!

Његова је поезија његошевска мера дара и смера, сва национално утемељена и обојена, прожета умом и памћењем, срцем и љубављу, собом и свемиром. Његов поетски језик је,како би казао Васко Попа, она наша "крилата свирала"... полетан и узлетан, тематски разигран и језички развигоран. Пун је игре, лудизма, изазова и пркоса, смеја и црнохумора. Као наша народна лирика Матија Бећковић као песник нас помно проучава и мудро и смирено поучава, а да не дели лекције и пуку забаву свом читаоцу, већ му се дивно обраћа братским шапатом и "во вес голос". Он јасно погађа мету: свесно одабрану и вазда актуелну, битну и атрактивну. Његови се верси памте и рецитују као вид нове наше епике и његошевска лирике. Речју, Матија је народни песник.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 54. “Мокрањчеви дани“ у Неготину (ФОТО)

Његово је поетско штиво живи и сложени систем "певања и мишљења", пуни исказ заноса и крилатица које назива "кажама".Његова је реч Реч, са великим и готово епским или библијским тоном. Лако је памтљива, али и тешко исказива и мукотрпна, коју тако лако и непоновљиво исказује Матија.Сад и засвагда.

Он је овде и само наш - у Вељковом дому и у Мокрањчевом Неготину, који су некад уживо походили и Вук Стефановић Караџић и Сима Милутиновић Сарајлија, једини учитељ нашега Његоша, онога који је Матији учитељ:

"Најбоље је писао Његош

А имао је и чиме

...

Сретао се људима

А имао је и с ким".

Матија нам то вели да упамтимо. Да знамо и ко смо у космосу.

Ако је он, на почетку и у песничкој младости поимао и писао поезију у првом лицу о свом животном путу и поетском удесу (битне су и веома карактеристичне збирке "Метак луталица" и "Тако је говорио Матија"!) у оном потоњем и у најновијем делу свога опуса он сад говори више о другима - нашим великанима духа, историје и културе... од Његоша и Карађорђа, Тесле и Андрића... све до Десанке, Лубарде, Николаја Велимировића и патријарха Павла,Михиза и Ћосића, Бране Петровића и Кустурице.

Своме роду Матија говори о своме народу... светосавском, његошевском и бећковићевском, у исти мах и дах. Управо таква и јесте ова нова и непоновљива Матијина књига "100 мојих портрета", за коју му, ево овде уручујемо и Медаљу нашег Уметничког удружења Крајински круг: Felix Romuliana! n


(У поводу доделе медаље Felix Romuliana Уметничког удружења "Крајински круг")