УРБАНИЗАЦИЈА је процес ширења човековог станишта изградњом нових градских средина, када ненастањена подручја постају људска насеља, а градови нарастају до неслућених размера. Савремена урбанизација је глобални проблем који сиромашне и неразвијене земље решавају на погрешан начин. Правећи крупне грешке, и Србија води неповратан процес убрзане урбанизације који деградира лице земље.

Урбанизовање јединствених природних ресурса представља фаталну грешку. На високовредним просторима планина, шума, приобаља река и језера, у Србији се данас спроводи деградирајући процес непланског, хаотичног и неконтролисаног насељавања. Уместо заштите, ова подручја се убрзано уништавају новосаграђеним архитектонским објектима. У овом процесу, на мети су најквалитетнији природни ресурси који, незаштићени, постају плен безобзирних градитеља. Као што су у градовима нападнути културно-историјски вредни простори, у лудилу урбанизације у Србији су погођене највредније природне лепоте. Већ деценијама, пред багерима инвеститора нестају природне лепоте Златибора, Таре, Старе планине. Уместо заштићени, национални природни резервати претварају се у градилишта инвеститорског урбанизма, где задовољство боравка у новим хотелима и кућама за одмор замењује горко сазнање о уништеној, загађеној природи.

Прочитајте још - ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Политика заборава

На локацијама резервата природе цене некретнина су изузетно високе, али због уништења урбанизацијом, вредност тих простора ће вртоглаво пасти.

Будућност коју нам доносе грешке урбанизације највреднијих националних природних ресурса видимо код својих суседа. Уместо да је заштити, Црна Гора је своју јединствену морску обалу препустила бетону богатих доларских инвеститора, а некада прелепе приморске градове урбанизовала до мере неподношљивости боравка у њима. Фатална урбанизација овог некада лепог приморја данас одбија љубитеље природе, а привлачи само оне туристе који не познају ништа боље. Јер, летовање на десетом спрату апартмана у Будви није квалитетније од живота на Новом Београду, а прилазак загађеном мору често је могућ колико и прилаз београдским рекама и водоизвориштима угроженим бесправно подигнутим кућама.

Уништивши својим присуством најлепше просторе на планети, савремени човек и даље трага за недирнутим местима, која још није угрозио. Све више одлази на најудаљенија и нејнеприступачнија места. И ове године, пут Базног кампа Монт Евереста упутило се чак 30.000 планинара, а десетак је платило животом боравак у једниственој природи неприступачне планине. Као никада до сада, екстремни туристи били су сведоци вишесатних гужви при пењању на врх које се могу упоредити са онима испред самопослуга у Србији деведесетих. Иако свесни тона ђубрета којег су на неприступачним местима оставили за собом, ипак су чишћење планине препустили локалним водичима.