ВЕНЕЦИЈА - ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА

СА првим сунцем које се после вишедневне провале облака у четвртак пробијало кроз столетна стабла Ђардина, на највећој смотри савремене уметности на свету, уз присуство великог броја гостију, промовисан је српски павиљон. Нашу земљу на 58. бијеналу у Венецији представљаће рад "Повратак губитка меморије" Ђорђа Озболта, за који је, свечано отварајући изложбу, министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао да представља аутентичан уметнички израз и језик, да је актуелан и релевантан, комплексан али разумљив.

- Пред нама је имагинарна индивидуална историја, саткана од нити сећања и редефинисања симбола из младости - нагласио је Вукосављевић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПОЛИТИЧКА МАНИПУЛАЦИЈА: Приштина злоупотребила Бијенале у Венецији

- Задатак уметности је да свет учини видљивим, а Ђорђе Озболт чини да његов интимни свет сећања постане свима видљив и доступан.

Пројекат "Повратак губитка меморије", сматра министар културе, говори о личном сећању које је селективно и има тенденцију улепшавања:

- На централну тему "Да живите у занимљивим временима", коју је дефинисао уметнички директор Ралф Ругоф, уметник одговара реминисценцијом на неко прошло време - закључио је Вукосављевић и позвао присутне да уђу у павиљон у коме су оживљена уметникова сећања и интерпретације једног доба, где се на аутентичан начин фрагменти једне младости мешају са имагинарним пејзажем архитектонско-културне баштине земље и једне епохе.

Намера Озболтовог рада је, и према мишљењу кустоскиње Николете Ламбертучи, у дослуху са главном темом Бијенала.

- Ђорђева изложба преиспитује наша схватања историје, јер је оно чега се ми сећамо у сталном процесу прилагођавања, модификације - објаснила је историчарка уметности из Лондона. - Ове скулптуре и слике носе у себи неку врсту ироније, али иако на први поглед делују забавно, потом наступа рефлексија, из које почињу да се јављају важни аспекти сагледавања егзистенције.

Према речима комесара изложбе Владислава Шћепановића, велики посао њене организације сада је завршен, али следи нови задатак, који је још важнији - представљање овог заједничког рада наших креативних људи, које би требало да открије и покаже Србију у најбољем могућем светлу:

Шћепановић, Вукосављевић и Озболт / Фото Танјуг

- О нашем успеху можете да судите и према овом званичном отварању изложбе Ђорђа Озболта - рекао је Шћепановић.

На коктелу после уводних речи, служила се - гибаница. Међу званицама су у четвртак могли да се виде ветерани наше ликовне сцене као што су Владимир Величковић, Раша Тодосијевић, професор Јерко Денегри, али и велики број уметника средње генерације (између осталих Урош Ђурић, Коља Божовић, Михаел Милуновић, Иван Грубанов, Вук Видор...), до оних најмлађих (попут Ивана Шулетића, или Гале Чаки).

ПРОВОКАЦИЈА ПРИШТИНЕ

Учешће на Бијеналу Приштина је искористила за политичку манипулацију, тако што је поставила три велика видео-бима на којима се емитују интервјуи са четворо Албанаца које су, као децу током рата на Косову, фотографисали страни фото-репортери, преноси Танјуг.

У званичном програму Бијенала у Венецији изложба Албана Мује води се као "павиљон Републике Косово", без звездице или било каквих ограда.

Аутор објашњава да свој рад не види као политички пројекат, већ дубоко људски.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Пејзажи прохујале младости

УТИСЦИ О ПОСТАВЦИ КОЈА ПРЕДСТАВЉА НАШУ ЗЕМЉУ

Коља Божовић: ВИДЉИВОСТ

- СВИЂАЈУ ми се свежина и концепт нашег павиљона, који се уклапа у оно што покушавамо у последњих неколико година да створимо као слику српске савремене уметности. Озболт је један, ипак млад човек, који је успео већ много тога да уради у Британији и као уметник достигао је добре резултате. Као такав донео је одређену видљивост нашем наступу. Свима би требало да нам буде циљ да промовишемо српске уметнике у свету.

Владимир Величковић: СМЕЛОСТ

- У СВАКОМ случају биће запамћено наше учешће на овом Бијеналу. Пре свега по квалитету, оригиналности и смелости онога што је Озболт представља.

Урош Ђурић: ЗРЕЛОСТ

- Озболт је светски остварен уметник који је сарађивао са једном од три најјаче светске галерије, а емотивни додатак је што се познајемо из детињства, што смо или у исту школу. Веома је узбудљиво када неко, ко је из вашег краја и миљеа, представља земљу на овако великој манифестацији. Ово је први пут да имамо уметника који је у пуној зрелости, у пуном капацитету светске видљивости и у дослуху са главном темом Бијенала.

Михаел Милуновић: УСПЕШНО

- МИСЛИМ да је цео посао нашег наступа успешно обављен, у релативно кратком року. Веома ми се свиђа и амбијент и како је простор осмишљен, са скулптурама које су фасцинатне. У општем контексту онога што се може видети на Бијеналу, наш павиљон стоји на врло добром месту.

Никола Шуица: О НАШЕМ ВРЕМЕНУ

- Добар део онога што се дешава у савременој уметности последњих деценија све више нагиње рекапитулацији тога како се међусобно држе технологије, индивидуалност, идентитети и све те културолошке флоскуле. Ова изложба можда није у први мах привлачна за око, међутим кроз живе боје и извођачки захват комплетног павиљона, ово је једна од оних изложби налик на мале венецијанске цркве, које говоре о нашем времену.