ПОСЛЕ готово пола века и расне Вере Чукић у “Нечистој крви” Народног позоришта, од петка ћемо гледати нову јунакињу Боре Станковића: сведенију, али не мање еротичну Софку у тумачењу Јоване Стојиљковић и редитељском читању Милана Нешковића.

Иза младе глумице већ је богат позоришни и филмски опус, популарне серије, фестивалске награде, али је куриозитет да се тек са новим насловом, први пут у театру, сусрела са домаћом литературом.

- Софка је не само занимљив и инспиративан, већ и веома комплексан женски лик. Један од најзахтевнијих у нашој књижевности. Иначе, моја прва главна улога у каријери - каже на почетку разговора Јована Стојиљковић.

Глумачка магија за њу је “прорадила” још у раном детињству: од другог разреда основне похађала је школицу Неше Ненадовића, а у трећој средње десила јој се и прва улога, у филму “Клип”. Није дуго чекала ни на “Царицу Теодору” у Нишу, па ни на нека друга признања.

Прочитајте још - „Коштана“ и “Нечиста крв” у Народном позоришту

- Осећала сам се удобно и добро у школици глуме, као и касније, на ФДУ. Професор Драган Петровић учио нас је да ако смо спремни, треба само да се опустимо и радимо. Колико смо сазрели као људи, толико можемо да добацимо у било ком послу.

А каква ће бити Софка у њеној интерпретацији?

- Софка је све оно што је и у Борином роману. Ни у нашој представи неће бити драстично другачија од доживљаја овог лика. Важно ми је да је оживим, сачувам и пребацим даље. Њену гордост, специфичан карактер, еротичност, али и топлину. Јер, и ако је некад и напрасита, она је у суштини нежна и крхка. Све те особине морала сам да “расподелим” и унесем у представу.

Нови наслов на репертоару Народног позоришта настао је, заправо, из пера Маје Тодоровић (по мотивима романа), а њено главно литерарно упориште проистекло је из става да се Софкина прича не завршава трагичном смрћу јунакиње већ трагичним животом...

- Све почиње с питањем из које је породице, ко су јој родитељи. Отуд и помињање “нечисте” крви, неминовно је настављање на ту линију предака. Софка вуче њихову трагедију, а онда под околностима у које је стављају родитељи, бира да им пркоси. С друге стране, и да све чврсто поднесе, истрпи до краја. Наше наслеђе и васпитање веома су важни, одређују нас као индивидуе, условљавају и положај у друштву. У сваком смислу, представљају неку полазну тачку... Иако Софка жели да буде другачија, чинећи сличне ствари - понавља образац. У представи је занимљив њен однос са слугом Ванком. Он јој је нека врста друге половине, у чистом сестринско-братском смислу. С друге стране, једини је мушкарац у њеном животу до тренутка обрта, кад је одведу за другог.

На питање да ли је човек, уопште, икада довољно слободан у прављењу избора, одговара:

- Сада сам у Софкиним годинама и дубоко верујем у слободу. А опет, јасно ми је да избора нема увек или су привидни. Зато је битно изградити свој свет и уточиште, у емотивном, друштвеном, па и у финансијском смислу.

Прочитајте још - Јована Стојиљковић: Време је да ме публика упозна

У свет филма ушла је веома рано, и то пуним “газом”, а у једном од последњих остварења (“Шавови”) имала је захтеван и несвакидашњи задатак: да изнесе тешку, истиниту причу која је обележила живот многих људи у овој земљи.

- Мама ми је причала да се то дешавало (крађа деце), али нисам знала у којој мери и да има толико људи који данас траже помоћ. Када сам упознала Дринку, осећала сам одговорност и понос што сам баш на тај начин постала део овог филма, иако је реч о, пре свега, уметничком остварењу. Та жена је долазила на снимање, била је и у једном кадру филма. Играм њену ћерку. Причати истиниту причу, која год да је тема, веома је важно. Премијери је присуствовало тридесетак људи, с транспарентом, у истим мајицама, са истим животним причама и осећајем да су део свега овога. Никада ми се није десило такво препознавање.

Ипак, можда један од најдрагоценијих и најпотреснијих тренутака у досадашњој Јованиној каријери је једно позоришно искуство: Офелија у “Хамлету”, са Небојшем Глоговцем у главној улози.

- Увек ћу памтити ту представу. Први пут ми се десило да сам цикнула од среће кад сам чула да сам добила неку улогу. Деловало ми је немогуће. Три месеца смо радили интензивно, боље сам га упознала и као глумца и као човека. Памтићу сваки тренутак. Кад смо одиграли “Хамлета” последњи пут, нисмо знали да је последњи. Много људи ми данас каже да им је жао што нису стигли да виде ову представу. Од тада верујем да сваку представу треба играти као последњу. С оним унутрашњим осећајем да не остављаш ништа за сутра или следећи пут.

Са Ненадом Јездићем у „Нечистој крви“

НЕ ВОЛИМ ДА ДЕЛИМ СВОЈУ ИНТИМУ

ЗА свој приватни живот Јована каже да не жели да много буде присутан у јавности:

- Сви глумци које волим и поштујем, а који су са домаће сцене, никада нису кокетирали са својим приватним животом у јавности. И то ми је потврда да то није неопходно. У ономе чиме се бавим довољно дајем себе целу, и емотивно, у сваком смислу. И све сам то донекле ја. Поприлично сам затворена, немам инстаграм-профил и не волим да делим своју интиму.

ИЗЛОЖБА

УОЧИ премијере у петак, 12. априла биће отварена изложба “Нечиста крв” и “Коштана” на сцени Народног позоришта” у фоајеу друге галерије националног театра. Аутори изложбе су Драгица Гаћеша и Драган Стевовић.