НИШ - Један од најуспешнијих џез музичара пореклом са ових простора, пијаниста, композитор и аранжер Лазар Лари Вучковић добитник је овогодишње награде за животно дело коју традиционално додељује "Нишвил" џез фестивал.

Осим десетина албума које је потписао својим именом, а који су без изузетака одлично оцењени од критике, Лазар Лари Вучковић је током каријере која траје пуних шест деценија наступао и снимао са многим великим џез музичарима као што су: Клифорд Џордан, Декстер Гордон, Душко Гојковић, Лаки Томпсон, Фили Џо Џоунс и други.

Такође је био омиљени пратилац легендарног Џона Хендрикса, који је са лакоћом гласовно импровизовао сола у маниру најбољих бе-боп инструменталиста попут Чарлија Паркера или Дизија Гилеспија, и који ће остати упамћен и као аутор текстова за многе (првобитно) инструменталне џез стандарде.

Са Хендриксом, Вучковић је наступао на концертима и фестивалима широм света и објавио два заједничка албума.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "НИШВИЛ" ОБОРИО СВЕ РЕКОРДЕ: У наступима 1000 извођача уживало 200 хиљада људи

Вучковић је прве професионалне кораке направио у колевци џеза. Рођен је 1936. године у Котору, а његов отац Милутин је из Котора још 1910. отишао у САД и тамо 11 година радио на бродовима који су пловили за Аљаску и као келнер у ексклузивним ресторанима у Калифорнији, а као добровољац америчке војске учествовао је у Првом светском рату.

Новцем који је тамо зарадио, по повратку у домовину заједно са своја три брата је отворио фабрику маслиновог уља, сапуна и козметике. а време Другог светског рата породица Вучковић је подржавала све покрете отпора - и четнички и партизански.

Његов отац је учествовао у спасавању 17 америчких авијатичара оборених изнад Југославије, а једног од њих је две недеље крио на тавану породичне куће, док су немачки официри боравили на главном спрату виле.

По завршетку рата, отац је ухапшен као "капиталиста" и "сарадник окупатора", породична имовина је национализована, а стрељања га је спасила интервенција америчке владе и он поново напушта домовину и одлази "нови свет", где му се 1951. године придружила и породица. Прве контакте са џезом Лари је имао још за време рата слушајући радио станицу америчких оружаних снага и како сам каже била је то љубав на први поглед, али и за цео живот.

С обзиром на то да је у Котору учио да свира хармонику и клавир, одмах је покушао да одсвира бар нешто од онога што је чуо на радију. Звук великих џез оркестара за дечака који је учио класику, и буквално али и у уметничком смислу значио је - слободу.

По одласку у Сан Франциско, град који је био западни пандан Њујорку када је реч о џезу, Вучковић је још као тинејџер имао прилику да у клубовима слуша све стилове џеза: од буги вугија и традиционалног Њу Орлеанс џеза, свинга... до тада доминатног бе-бопа и почетака авангарде и то у извођењу највећих: Каунта Бејзија, Дизија Гилеспија, "Modern Jazz Quarteta", састава Мајлса Девиса са Џоном Колтрејном, Била Еванса, Дона Черија и Орнета Колмена.

У једном џез клубу је упознао пијанисту Винса Гуаралдија који му је постао професор, а онда је уписао студије музике на Сан Франциско државном универзитету. Професионалну каријеру је започео 1959. године у бенду који је водио саксофониста Бру Мур, а често је као замена за свог професора Гуаралдија пратио певаче Ирене Крал и Мела Тормеа.

Током шездесетих водио је бенд џез клуба у Минхену у коме су гостовали многи велики музичари, а по повратку у САД осим пуно рада у студију водио је бендове у клубовим у Сан Франциску и Њујорку. Деведесетих година био је уметнички директор џез фестивал “West Coast” и Napa Valley”. Музика Ларија Вучковића измиче свим категоризацијама у џезу. Примарно привржен бе-бопу, успешно комбинује различите стилове користећи и елементе музике Балкана, фламенка, боса нове, латино и ромске музике.

Иако је Југославију напустио још у дечачким данима, увек је остао привржен традиционалној музици са ових простора чије елементе често користи у својим композицијама, а први албум који је објавио под својим именом зове се управо "Blue Balkan”, донео му је статус једног од пионира џез - врлд музике. Најчешће наступа у триу, али је предводио и веће саставе, а бави се и педагошким радом.

Прошле године је добио значајно признање "Buddy Montgomeri Jazz legacy - Jazz pioneers award”", а градоначелник Сан Франциска је Ларијев рођендан - 8. децембар прогласио за "Larry Vučković Day". Последњих година живи у области долини Напа, северно од Сан Франциска, заједно са својом супругом певачицом и перкусионисткињом Саном Крејг.