ЈЕЗИК ЈЕ ПРАВО ОГЛЕДАЛО ДУШЕ: Ускоро Караван културе говора широм Србије, вођа Арно Гујон

Јл. Б.

22. 01. 2019. у 12:02

ЈЕЗИК ЈЕ ПРАВО ОГЛЕДАЛО ДУШЕ: Ускоро Караван културе говора широм Србије, вођа Арно Гујон

Фото З. Јовановић

Разигране шаре етно-мотива уз поуку о значају српског језика освануле су на билбордима широм престонице

РАЗИГРАНЕ шаре етно-мотива уз поуку о значају српског језика освануле су на билбордима широм престонице. "Да се ријечи купују, мање би их било"; "Где је реч ту је и образ"; "Шта је на свету најбоље и најгоре?", неке су од изабраних народних пословица и загонетки исписаних на плакатима великог формата. Ово је само један од програма којим је обновљена акција "Негујмо српски језик" Министарства културе и информисања.

У градовима широм Србије током фебруара биће одржан "Караван културе говора", који ће водити француски хуманитарац Арно Гујон уз гостујуће стручне сараднике.

- Велика ми је част да учествујем у овој акцији као Французу чији је матерњи француски, а који је научио српски језик. Веома је важно у данашње време да негујемо наше језике, па самим тим и српски, јер су језици огледала душе. Они су, такође, важан део наше културе и идентитета - каже, за "Новости", Гујон.

- Изузетно је важно не само да правилно говоримо него да умемо да пренесемо жељену поруку. Сведоци смо да, нажалост, данас многи то не умеју.

Прочитајте још - Уз помоћ Арна Гујона деца из косовских енклава отишла на море

Гујон објашњава да се "Караван културе говора" организује у сарадњи са Удружењем изражајност из Београда, те да ће за почетак гостовати у Београду (8. и 9. фебруара), у Новом Саду (13. и 14. фебруара) и Крагујевцу (21. и 22. фебруара).

- Дводневни караван, који ће вероватно бити настављен све до лета, обухвата обуку о изражавању намењену, пре свега, младима. Циљ није само да негујемо језик кроз правопис и граматику, већ и кроз културу изражавања. Тако ћемо знати како да говоримо у одређеним ситуацијама и какве реченице да употребимо - објашњава Гујон. - Поред обуке, биће одржана и трибина о лепоти јавног наступа и исказане речи. Јавни наступ није само говор пред публиком на некој сцени, већ је то људска интеракција. Сваки пут кад идемо на састанак то је нека врста наступа. Зато ће сваки пут гост каравана бити и професор реторике, а учествоваће и Слободан Роксандић, Милан Босиљчић, Марко Миловановић...

Акција "Негујмо српски језик", која се бави неговањем и заштитом српског језика, писма, опште језичке културе и писмености, први пут је организована у априлу 2015. на нивоу града Београда, уз учешће Секретаријата за културу, Филолошког факултета и Библиотеке града Београда. Формирањем Посебног одбора у октобру 2016. проширена је на републички ниво, уз учешће Министарства просвете и РТС-а.

КАО ВОЖЊА БИЦИКЛА

ПОЗНАТИ хуманитарац и заљубљеник у Србију Арно Гујон верује да је "Караван културе говора" само први корак и предлаже да се нешто слично уведе у школе:

- Било би добро да се култура говора стекне још у школи, јер је то основ за све, чиме год се деца буду бавила у будућности. Када се једном овлада овом вештином, никада се не заборавља, баш као ни вожња бицикла.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

Домаћински

22.01.2019. 13:09

Ваљда ''поворка културе говора''! Домаћинско васпитање и уљудност - шта то беше?

Jugoslava Pravdic

22.01.2019. 14:28

Savršeno. Tako to ide. Rodjeni francuz neguje naš jezik, a mi, odnosno naši, koriste anglo-saksnoski da objasne značenje naše reči..... hospitalizacija, bekstejdž, fanovi .... itd.

Klematis

22.01.2019. 16:25

Култура говора као школски предмет?! Добра идеја! Али и изучавање библије и црквенословенског језика!! Мада се бојим да ће све то наићи на омаловажавање у стилу да су то предмети "руке у тесту" ( како каже премијерка) и да је дигитализација и информатика најзначајнија ствар у образовању.

Драгољуб Збиљић

23.01.2019. 11:47

Акција "Негујмо српски језик" добра је. Али је неупоредиво и важнија и потребнија слична акција која би ваљало да се зове: "Пишимо српски језик српским писмом ћирилицом". Зашто: зато што се језик ипак, за сада, како тако чува у Србији, а српско писмо ћирилица је смишљено и плански изгубљено 90 одсто и замењено хрватским абецедним писмом гајицом, што доноси у УНЕСКО-у књижење српских књига на латиници у хрватску културну баштину. Дакле, Србима је важније да врате со посто живот српском писму.