Орхан Памук: Речи су попут воде, улазе у пукотине наших живота

В.Н.

11. 11. 2018. у 15:02

Орхан Памук: Речи су попут воде, улазе у пукотине наших живота

Фото П. Милошевић

Пред читаоцима "Новости" данас делови нових, необјављених прича, записа, и цртежи из дневничких забележака светског писца и нобеловца

КУЛТУРНА јавност, али и наши верни читаоци, с великом пажњом испратили су прошлонедељну светску ексклузиву - делове необјављених нових прича, романа и есеја које је "Вечерњим новостима" уступио велики светски писац и нобеловац Орхан Памук. Током целе седмице нашој редакцији стизале су похвале поводом "светске премијере" нових Памукових радова, уз напомену да је у питању изузетан подухват на нашим просторима.

Велики писац је делове необјављених рукописа уступио нашој редакцији поводом јубилеја, 65 година од оснивања нашег листа, а у врхунској прози, наши читаоци, као што смо најавили, моћи ће да уживају недељом, у наставцима.

Прочитајте још: СВЕТСКА ЕКСКЛУЗИВА: Необјављени рукописи нобеловца Орхана Памука

Ову ексклузиву објављујемо посредством издавачке куће "Нова књига" из Подгорице и њеног директора Предрага Уљаревића, издавача дела нобеловца у Црној Гори.

Пред читаоцима "Новости" данас су нова прича "Мајка прави паштете и штапиће са сиром", есеј "О читању" и делови предавања "О писцима и темама". Текстове је за "Новости" превела Јована Бумбер Јаковљевић.

Љубитељи писане речи прошле недеље су имали прилику да прочитају две приче - "У лифту" и "Мала посекотина", да уживају у оригиналним цртежима из дневничких забележака и сазнају шта о свом прослављеном роману "Жена црвене косе" каже сам аутор Орхан Памук.


МАЈКА ПРАВИ ПАШТЕТЕ И ШТАПИЋЕ СА СИРОМ


МОЈА мајка прави паштете и штапиће са сиром. Сео сам за један крај стола и посматрао шта ради. У провидној пластичној кеси су коре. У ћаси поред, першун и бели сир. Ту је и један нож. Све то стоји на новинској хартији, раширеној по столу.


Извадила је коре из кесе и развила их у облику полумесеца. Ножем је од средине кренула да сече дугачке, танке правоугаонике. Када је приметила да је гледам, рече ми с ножем у руци и осмехом на лицу:

"Могао би да пишеш о томе како правим паштете у облику амајлије!" * 1

Од остатка кора је исекла велике троуглове. Сећам се да сам као дете гледао како многе жене - тетке, служавке и остале - увијају штапиће баш на овај начин. Потом је виљушком почела да гњечи и меша сир и першун. Мешала их је, мешала, а затим престала. Око нас је дивно замирисало на бели сир.

Док сам ја размишљао о свему томе, мајка је одједном викнула ка другој просторији:

"Шукрије! Баци поглед на плафоне и види да ли негде има паучине!"

ВРХОМ виљушке је из ћасе вадила изгњечени сир и прстима га стављала на крајеве кора исечених у облику дугих правоугаоника. Онда је ситним и брзим покретима прстију све те правоугаонике испресавијала направивши од њих троуглиће, и то као да се не ради о корама, већ о папирима замотаним унутар амајлије. Други крај кора је квасила водом која је стајала у другој стакленој ћаси, да би се паштете залепиле и затвориле, попут праве амајлије.

Прочитајте још: Орхан Памук: Нисте мали док имате велике приче

"Хајде, прочитај ми шта си написао", рекла ми је потом. "Можда ћеш добити репете."

Међутим, ја сам се из неког разлога постидео и нисам могао да прочитам оно што сам саставио. Гледао сам испред себе, као да се дивим мирном, непомичном мору у даљини, које изгледа попут огледала. На дну воде су две рибе које се полагано њишу, два ципла, рекао бих. Чује се и брујање удаљене фабрике, које као да допире однекуд из земљине утробе. Негде далеко, пролази авион. Шта сам то ја? Ум ми је утихнуо, окован сопственом неодлучношћу, неспособношћу, хаотичношћу.

ПОНЕКАД је најбоље стајати и не радити ништа, ћутке поручујем себи, поручујем свима вама. Ево, и сам дуго стојим, одсутно гледајући у бели папир смештен у мом уму. И један и други су потпуно празни и знатижељни. А онда сам одједном погледао и видео да је мајка замотала и паштете и штапиће. Јешћу их.

* 1 Муска (тур.) - амајлија у облику троугла у којој се налази папир са исписаном молитвом - Прим. прев.


Орхан Памук указао је велику част нашој кући - Фото Л.Брајовић


О ЧИТАЊУ

КАДА у свом џепу или торби носите књигу, то значи да уз себе имате један други свет који ће вас учинити срећним, и то нарочито онда када сте утучени. За мене је нека књига коју сам читао са уживањем увек представљала извор утехе који ми је давао снагу у младалачким данима пуним напетости, на школским часовима на којима сам зевао док ми сузе не пођу на очи или пак на досадним састанцима на које би било срамота да нисам отишао. Навешћу оно што читање чини извором среће и мојим личним избором, а не нужношћу коју су наметнули образовање или пословне обавезе:

Ефекат горе поменутог другог света. То се назива и читање ради бега. Добро је на једно време пронаћи уточиште у неком другом свету, па макар он био и измишљен, и побећи од туробне свакодневице.

ОД шеснаесте до двадесет шесте године, читање је представљало део моје самоизградње и рад на свесном обликовању сопственог духа. Питао сам се, какав би човек требало да постанем? Шта је смисао света? Докле све досежу теме, фантазије и предели који би мене могли да натерају на размишљање? Док сам у причама и свакојаким текстовима пратио туђе животе, снове и размишљања, знао сам да ћу та сазнања заувек чувати у најдубљем сећању, попут детета које први пут опажа дрвеће, лишће или маце, као и то да ћу уз помоћ њих исцртати своју животну путању и постати особа каква сам желео да постанем. Пошто је читање у тим годинама један тако детиње чист процес који учествује у самоизградњи и самообликовању личности појединца, за мене је увек представљало интензивну игру у којој велику улогу има и снага маште. Данас, са овом логиком, веома мало читам; а можда и управо због тога читам мање него некада.

ЈОШ нешто што читање чини активношћу која нас усрећује јесте илузија да нам даје дубину. Док читамо књигу, један део наше свести не предаје се у потпуности тексту који имамо пред собом, али нам свакако одаје признање подсећајући нас колико је само дубокоумно оно што радимо. Пруст лепо објашњава како је током читања једна страна нашег духа више усмерена ка столу за којим у том тренутку седимо или лампи која баца светлост на нашу књигу или башти у коју смо се сместили или ка погледу који се пружа пред нама, него ка књизи коју читамо. Та врста пажње на известан начин прославља нашу осамљеност, нашу снагу маште и то што поседујемо већу "дубину" од људи који не читају. Разумем када особа која чита скромно честита себи на том свом избору, али не волим када то пређе у претеривање и разметање.

Због тога, док причам о свом читалачком стажу, одмах бих желео да кажем следеће: можда бих мање читао да су ми телевизија или биоскоп или нешто треће пружали потпуни ужитак, описан под тачком 1. и 2. Може бити да ће се једног дана и то постићи, али мислим да ће то бити врло тешко. Наиме, речи и књижевност су попут мрава или пак попут воде. Речи на првом месту и на најбољи начин залазе у пукотине, шупљине, у неприметне процепе, а оно што нас суштински занима по питању живота и света прво се указује у тим невидљивим пукотинама и то пре свих опажа добра књижевност. Попут какве управо смишљене сјајне мисли о животу, нова и квалитетна књижевност носи јединствену поруку, и то је оно што ме данас највише везује за читање.

МЕЂУТИМ, не сматрам исправним да се тај ужитак и онај визуелни стављају на супротне стране и у конкурентски положај и да се о речима и сликама говори као да су једне другима непријатељи. Можда је то зато што сам од своје седме до двадесет друге године страствено сликао желећи да постанем сликар, али ипак мислим да је разлог томе што су књижевност и сликарство заправо у братском и пријатељском односу. За мене је читање оживљавање текстуалног садржаја у биоскопу наше свести. Тада подижемо главу са текста који читамо и гледамо у слику на зиду, напоље кроз прозор или у крајолик пред собом, али наш ум није заокупљен оним што видимо, већ оживљавањем другог света о ком смо управо читали. Да бисмо успели да осетимо усхићење сагледавши тај други свет који је писац замислио, потребно је да покренемо снагу маште. А то нас води ка интимној срећи, чинећи да се свако од нас осећа не само као читалац, него и као део прочитаног текста и другог, увесељавајућег света, па чак помало и као његов стваралац. Та интимна срећа је, ето, оно због чега је читање књига, читање доброг књижевног дела, једно незаменљиво искуство.

О ПИСЦИМА И ТЕМАМА

ЗАШТО се писац заинтересује за одређену тему? Његова чула су увек отворена за све аспекте свакодневног живота. Моје интересовање може побудити каква новинска вест, а исто тако и нека стара тврђава, караван-сарај или пак рушевине са којима се сусретнем на неком путовању...

Писање романа захтева од аутора да остане чист и безазлен, чак и када поступа промишљено и обазриво. Понекад вам се чини да вам мисли однекуд навиру саме од себе, а да сте ви само ти који их записујете, док понекад пажљиво вагате сваку реч. Премеравате, одмеравате, радо улазите "у ситна цревца", правите драму око сваког детаља. У намери да на читаоца оставите утисак да сте отворени и искрени, улепшавате и украшавате своју причу, а затим заједно са њим крећете у откривање онога у шта највише верујете.

ЕТО, то ми причињава највеће задовољство док пишем роман. Писац је предан и темељан, дакле, све ради по плану и прорачуну и склапа догађаје, али уједно поседује и дозу наивности. Деси ти се да се током писања одједном тргнеш и схватиш да се појавила и пронашла те нека мисао на коју уопште ниси рачунао. Но, по подне, између 13 и 15 часова, нико не куца на врата те моје безазлености. Међутим, ако се држим подаље од ствари које би ми загадиле ум, ако не улазим на интернет и посебно ако око 20 часова попијем једну чашу доброг вина, онда зна да ми се јави мноштво идеја.

ПОНЕКАД се пробудим усред ноћи и у пиџами седнем за сто да пишем. После поноћи ти навиру такве мисли да константно оштриш оловку а да тога ниси ни свестан. Уколико успеш да сагледаш сву лепоту тих случајних мисли, тада их сместиш у одређени оквир и учиниш их делом своје књиге, па се и сам зачудиш како то да ниси био у стању да се свега тога раније досетиш...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације