ДА ПРАВО с писте ушета у салон београдског аеродрома и пред новинаре и организаторе Бемуса стане у дресу своје вољене Астон виле, с боцом нашег "зидарског" пива у руци, са осмехом од ува до ува, те одушевљено исприча како мрзи јогу, али зато без Баха не може ни један једини дан, и још на крају у пратњи својих музичара засвира Гершвина... То може само Најџел Кенеди, генијални музичар, виртуоз на виолини, уметник и човек невероватне харизме, личност саздана од крајности.

Пет година после свог антологијског наступа на сцени Коларца, Кенеди је допутовао у Београд да, седми пут, поклони нашој публици спектакл - у среду од 20 часова, овог пута у Великој дворани Сава центра, отвориће педесете, "златне" Београдске музичке свечаности концертом насловљеним "Од Баха до Гершвина".

Наслов говори и све о програму, осмишљеном попут својеврсног моста између дела незаобилазног Баха и Гершвина, а Кенедија у улози виолинисте али и пијанисте пратиће камерни ансамбл - четворка коју чине Ролф Бусалб и Даг Бојл с гитарама, челиста Питер Адамс и контрабасиста Пјотр Кулаковски. Осим Најџела, феноменалних београдских наступа се одлично и радо сећа и гитариста Ролф, и обојица признају да им је увек топло око срца када свирају у Београду.

Открио нам је Кенеди и да му је пољски мелос врло инспиративан, "не само због жене", Пољакиње, због које и живи на релацији Енглеска - Пољска, али и навија за тамошњи клуб Краковјев:

- Клуб има и стварно добре играче, али што је најважније, има феноменалне навијаче. А без навијача нема фудбала, баш као што ни музика не би била музика без публике, без слушалаца и оног посебног односа с њима. Пољска је важан део мог живота, а већи део своје ауторске музике компоновао сам у пољским планинама.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Најджел Кенеди: Волим Србе јер су поштени


Најџел је "признао" и како не подноси јогу, поготово откако је један корпулентни гуру кога је својим ученицима доводио велики Мењухин - поломио сто за стони тенис демонстрирајући јога вежбе на њему!

- А ја волим стони тенис. У сваком случају, свирање Баха је за мене оно што је за неког другог јога. Осим што волим да га свирам и зарад вежбања руку, Бах за мене представља вежбе за душу. Не могу да замислим ниједан дан без Баха у мом животу.

О сопственој ауторској композицији "Мађионичар из Лублина" - музичкој слици трагично изгубљених јеврејских заједница у Пољској, виђених очима великог Сингера, коју ће извести у среду вече, Кенеди је открио да представља еклектични спој клецмер музике, џеза, класике...


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Кенеди отвара златни Бемус


Гершвину су пак, открива, он и његови музичари из пратећег квартета приступили мало другачије, "мекше", донекле га "џезирајући" - што су и демонстрирали синоћ засвиравши га у аеродромском салону... До вечерашњег, скорог виђења, како рече сам маестро, који пре него што загуди, својим пратећим музичарима каже: "Момци, видимо се после!"

ФУДБАЛ И ПИВО

СВЕТСКИ признати виолиниста, истовремено и "човек из народа" који с подједнаким заносом свира на њујоршкој улици и пред британским крунисаним главама - умногоме је учинио "опуштенијим" често крути свет класичне музике (чак уносећи ТВ на сцену не би ли и слушаоци током концерта гледали његову Астон вилу!). Сасвим је зато "личило" на Најџела Кенедија то што се његов први "београдски" коментар односио на - квалитет нашег пива, за које је рекао да је одлично, иако преферира нека ирска.