Читав век прогоне ћирилицу

Јл. БАЊАНИН

среда, 22. 08. 2018. у 20:45

Читав век прогоне ћирилицу

Београд успешно организује састанак највећих познавалаца словенских језика и културе / Фото З. Јовановић

Округли сто о Првом светском рату и словенском свету, у оквиру Међународног конгреса слависта. Ковачевић: Једина се Србија 1918. одрекла чисте српске језичке политике и прихватила заједништво

НИЈЕ никакво чудо да се највећа борба између два рата код самих Срба водила око ћирилице и латинице. За сто година то је толико ескалирало да данас ретко ко хоће да каже да је ћирилица била осмовековно једино српско писмо, него поручују да имамо апсолутну равноправност и једног и другог писма - каже, за “Новости”, професор Милош Ковачевић, један од учесника округлог стола који је, у оквиру 16. међународног конгреса слависта, јуче организован на Филолошком факултету.

Тема округлог стола, једна од три специјалне теме Конгреса, била је утицај Првог светског рата на словенски свет, тачније како су друштвене и политичке промене имале утицаја на развој језичких норми словенских језика у послератном периоду.

Једина се Србија 1918. године, према Ковачевићевим речима, одрекла чисте српске језичке политике и једина је прихватила заједништво унутар језичког решења и назив српскохрватски језик:

- Прихватила је аустороугарско решење као оно које би задовољавало Србе, али и саме Хрвате. Сама промена назива језика у Босни и Херцеговини после Великог рата показала је да Хрвати ни тада нису мислили о заједничком језичком решењу. Решење именовања језика у БиХ за време Аустроугарске заправо је предодредило ситуацију, не само после Првог, него и после Другог светског рата. Још више је предодредило ситуацију у самој Србији. Српскохрватски језик је у БиХ установљен под директним утицајем Аутроугарске, док је Србија то језичко решење имала као окупационо, о чему сведоче београдске новине које су излазиле на српскохрватском, мађарском и немачком. Једине граматике које су писали Срби из БиХ, Владимир Ћоровић 1913. и Никола Симић 1916, биле су граматике српскохрватског језика - објашњава Ковачевић.

Прочитајте још - Пријем за слависте, Вучићу комплет књига

Након завршетка рата 1918. године, додаје наш саговорник, Народно веће Срба, Хрвата и Словенаца за БиХ доноси одлуку да језик у БиХ треба звати српски или хрватски:

- Другим речима, преузима се одлука Хрватског сабора из 1867. године. Срби, и најзначајни међу њима Александар Белић, потпуно преузимају језичко решење које је БиХ напустила и усвајају назив српскохрватски језик. То језичко решење је еволуирало све до 1954. године, када постаје заједничко свима.

Ковачевић напомиње и да Срби до Великог рата нису имали готово ништа писано латиницом, те да је Аустроугарска забранила ћирилицу “као највећу препреку уласку Срба у европску цивилизацију”.

Милош Ковачевић


- Крфском декларацијом из 1917. одређено је да ће у новој ослобођеној краљевини ћирилица и латиница бити равноправна писма. Тиме је Србија направила неку врсту компромисног решења. Чим је латиница дошла као равноправна, почела је да истискује ћирилицу, јер су Срби у новој заједничкој држави, тежећи што већем заједништву, све више попуштали под утицајем других - каже Ковачевић.

У свом излагању осликао је и контрадикторну ситуацију да је, у време Великог рата, Аустоугарска на терену Србије и БиХ употребљавала назив српскохрватски језик, али да је у Црној Гори и Хрватској био коришћен назив хрватски језик. Такође, подсетио је и да су прокламовани циљеви Крфске декларације - заједнички језик и употреба оба писма - били изневерени већ у првом уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у којем је наведен српско-хрватско-словеначки језик, који није ни постојао.

МИЛАНОВИЋ: ТРАУМА ЗБОГ ЗАБРАНЕ ПИСМА

У оквиру овог округлог стола професор Александар Милановић (на слици) је образлагао одраз језичке ситуације у време Првог светског рата у српској књижевности. Милановић је запазио да је за Србе под аустоугарском окупацијом далеко већа траума била забрана ћирилице него екавског изговора, те да су се неки после рата побунили против латинице као хрватског писма. Кроз мноштво књижевних примера, Милановић је илустровао и однос према југословенству и преименовању језика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)

Umovi

22.08.2018. 21:19

Srbi ko Srbi. Uvek je među njima bilo izdajica, poltrona i ulizica. A za novce će, mnogi, svašta da urade pa i da zapostave svoje pismo.

идеолошка брана

23.08.2018. 00:01

После више деценија, наши истакнути језичари почињу да схватају истину и прикључују се ономе о чему људи ван струке, окупљени у удружењима за ћирилицу, већ дуго говоре.

Примедба из првоосноване "ћирилице"ица

24.08.2018. 18:13

@идеолошка брана - У тим удружењима нисмо сви "ван струке". Има нас и који смо сасвим стручни за питање језика и писма.

Драгољуб Збиљић

24.08.2018. 18:52

@идеолошка брана - Ми у Удружењу за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица" (Нови Сад, 2001, као првоосновано удружење) нисмо сви "људи ван струке". Ми имамо око 1.200 чланова од којих су неки "ван струке", али већ 18 година имамо и Стручну групу "Ћ -5 више" у којој имамо неколико универзитетских професора српског језика и већи број средњошколских професора. То су, свакако, стручни људи.

Raca Milosavljevic

23.08.2018. 06:05

... trebace mnogo odlucnosti da se cirilica vrati tamo gde joj je i mesto ... ali borba je na mnogim frontovima... samo da podsetimo koliko je novih jezika izmisljeno,sve u funkciji zatiranja svega sto nosi pridev Srpski ....

Mujo

23.08.2018. 17:49

@Raca Milosavljevic - Ne treba tu neka velika odlucnost, treba samo odluka drzave koje je obavezna da se sprovodi.

Pera Detlić

23.08.2018. 07:40

Ništa čudno, od austrougarske, čudno je od naših nazovi "pametnjakovića" koji se i dan danas ne bore za ćirilicu, svugde naročito u beogradu sve firme su ispisane LATINICOM, 90%,o čemu vi pričate?, očistite svoje dvorište od latinice, pa onda pričajte

Анти Антифа

23.08.2018. 08:09

@umovi Битно је да ви не запостављате своје писмо

Драгољуб Збиљић

23.08.2018. 15:52

Хвала Богу да су почели познати и признати српски лингвисти да говоре праву истину о прогонима српске ћирилице. Овде није пренето да ли су говорили и треба ли да се то данас "санира" и(ли) исправи на једини могући начин да би ћирилица поново бил у животу међу Србима. А то је неизбежна реформа Правописа српскога језика кроз враћање једноазбучја које влада у свим европским, али и у светским престижним језицима. Јер бесмислено је настављати двоазбучје у језику, јет то мора да буде само баласт.

Д. Збиљић

24.08.2018. 14:06

@Драгољуб Збиљић - ЦЕО МИЛЕНИЈУМ ПРОГОНА ЋИРИЛИЦЕ. -- Кад је реч о најуспешнијем и најжешћем прогону ћирилице он се тачно временски омеђуја са ових сто година, тачније 104 године, када је ћирилица први пут забрањена у Првом светском рату и после тога ослобођена 1918. године и ушла у "тихо", па жестоко замењивање после 1954. године.Али, ако ћемо истину рећи, ћирилица, пре свега у српском саставу, прогони се готово цео миленијум, тачније од 1064. године када је у Солину (код Сплита) проглашена за "ђавољи изум".

Драга Мирсин Сибничанин

24.08.2018. 18:09

Тачно је у потпуности да нам прогоне ћирилицу, али је, вала, и ми сами данас највише прогонимо уникатним правописним решењем питања писма у двоазбучју. Ннаше језикословце и правописце не занима чињеница да је Члан 10. Устава Србије српској ћирилици вратио пуни суверенитет у писању језика Срба, али то треба власт да примени, а српски лингвисти да у складу с том народном обавезом из Устава усагласе и правописно решење. Јер, у држави не сме ништа бити противуставно, па ни Правопис..

Драга Мирсин Сибничанин

24.08.2018. 18:43

Милош Ковачевић истиче да су у Првом светском рату забранили ћирилицу “као највећу препреку уласку Срба у европску цивилизацију”. Били су и нешто прецизнији. Хрватски генерал у том рату на страни Аустроугарске рекао је, и то касније спровео, овако да "ћирилицу треба учинити неупотребљивом као српско борбено средство". Учинити "неупотребљивом", наравно у значењу да не сме да се употребљава, јер је ћирилица у рату за тог генерала била "борбено средство", као тенк, топ, бомба..