СЕЋАЊА на Милана Митића (1932-2014), дугогодишњег уредника, новинара и филмског критичара “Новости”, али и неодољивог шармера, брзе, бритке и прецизне мисли, оживела су ових дана захваљујући књизи у којој су сабрана његова драмска дела. Митићеве “Драме и монодраме” објавила је Народна библиотека “Вук Караџић” у Белој Паланци.

Овај рођени Београђанин је Белу Паланку сматрао својим завичајем: у њој је провео детињство, а потом се њеној идиличности враћао читавог живота, ту је брао печурке, правио зимницу, пекао ракију, читао Белу Хамваша... Његови комади “Сестре”, “Експресни за Минхен”, “Успомене лаке жене”, “За опело у ред молим”, “Из дневника кућне помоћнице”, али и “Мучење надом” (последња драма која је остала у рукопису), нашли су се сада међу истим корицама, управо захваљујући помоћи белопаланачке општине.

- Питали су ме Белопаланчани како могу да га сачувају од заборава, а ја сам им рекао ако не можете да му подигнете споменик или дате улицу, а ви једноставно небо изнад вароши назовите Миткетовим небом - рекао је на промоцији Ново Томић, некадашњи новинар и уредник у “Новостима” и дугогодишњи Митићев пријатељ. - Три странице једног дела тражили смо годину дана и пронашли их чак у Америци. Није било лако направити ову књигу, али успели смо, јер човек какав је био Митке, како смо га ми звали у “Новостима” или паланачки Миланче, то заслужује.

Прочитајте још - Кад Митке проговори

Али, и Митић је овековечио своје Белопаланчане. У драмским текстовима, који су се нашли у овој књизи сачуван је аутентичан паланачки говор и менталитет. Понешто од духа својих суграђана, са којима се толико саживео, дао је и својим ликовима - гастарбајтеру Јовану Мајсторовићу, Милеви кафеџијки, анимир дами Ради, Живани, Ленки Бесарабић, самосталној сексуалној радници, Цани...

- Виспрен и духовит Митић је пленио где год да се појави, а таква су и његова дела - закључио је Ново Томић.

ВЕЛИКАНИ НАШЕ СЦЕНЕ

Великани српског глумишта Марко Николић (“Експресни за Минхен”), Оливера Марковић (“За опело у ред, молим”), Ружица Сокић (“Успомене лаке жене”) и Јелисавета Саблић (“Сестре”), својевремено су блистали на сцени играјући управо у Митићевим комадима.