Милош Ђорђевић: У добром хумору нема кревељења

В. СТРУГАР

понедељак, 09. 07. 2018. у 13:25

Милош Ђорђевић: У добром хумору нема кревељења

ПАРТНЕРИ Милош са супругом Миленом Ђорђевић у представи "Важно је звати се Ернест" / Фото Архива Народног позоришта

Глумац Милош Ђорђевић о награди "Љубинка Бобић" за комедију

УЛОГЕ Алексе Жуњића у представи "Сумњиво лице" Народног позоришта (у режији Андраша Урбана) и Рубеоле у "Удри мушки" Центра за интерактивну уметност Београд (режија Марија Липовски) - донеле су глумцу националног театра Милошу Ђорђевићу бијеналну награду "Љубинка Бобић" Удружења драмских уметника.

Признање се додељује за трагалачка и иновативна остварења у области комедије, а у конкуренцији је било чак тринаест глумаца.

- Драго ми је што сам добио признање са именом велике глумице Народног позоришта. Занимљиво је да је освојила Златног ћурана 1976, баш оне године када сам се ја родио - каже, за "Новости", Милош Ђорђевић. - Нисам имао прилике да је гледам на сцени, али по снимцима "Госпође министарке" видео сам да се комедијом бавила на озбиљан начин. Лично, посебно волим драмску комедију, ону без кревељења. И увек се трудим да је играм на тај начин. У супротном, била би то "дијагноза".

Ђорђевић је завршио глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи Петра Банићевића, а много година касније припала му је у матичној кући и награда са именом професора - још једног великана националног театра. Иначе, прве три професионалне године Ђорђевић је провео у суботичком Народном позоришту и за то време је два пута заредом био глумац сезоне. У његовој досадашњој позоришној каријери преовлађују комедије:

ПРОЧИТАЈТЕ И: Slobodan čovek ne pristaje na ulogu stada

- Очигледно, ефекат који су производиле моје улоге био је јачи у овом жанру, јер до сада нисам добијао велике и значајне драмске улоге, осим Сирана де Бержерака и глумачког задатка у представи "Из живота инсеката" - улога је била драмска и "ћутећа".

За разлику од времена када су у нашем глумишту највећу славу и ангажман имали врсни комичари (Чкаља, Ђуза, Мија Алексић, Никола Симић), данас је све мање изразитих представника овог жанра на сцени.

- Мислим да нас има, али да из разноразних разлога не успевамо да дођемо у први план. Често ме после неке позоришне представе гледаоци питају што ме нема више у ТВ серијама. Не знам одговор. У њима се појављују углавном исти глумци. Као комичар, још нисам добио већи простор на филму и тлевизији. Слично је и са Гораном Јевтићем, изврсним комичаром на позоришној сцени. Уосталом, колико је само времена требало Олги Одановић да дође до такве улоге на ТВ - тек с Радошем Бајићем добила је праву прилику. Комедија, пре свега, мора добро да се напише, она се "држи" на добрим ликовима и дијалозима. Нажалост, углавном се све своди на површно исмевање нашег менталитета и сиротиње - објашњава Ђорђевић.

ДОСАДАН КОД КУЋЕ

ЗА разлику од неких колега комичара, изразитих "мргуда" ван сцене, Ђорђевић је и приватно веома духовит. Где год да се појави, око њега се чује смех:

- Моја жена Милена (такође глумица Народног позоришта) рекла би да сам код куће веома досадан! Као отац и муж, прилично сам класичан и традиционалан. Такав ваљда и треба да будем у васпитавању деце. Иначе, волим да се ангажујем у још једној улози - редитеља, а до сада сам поставио на сцену два савремена текста.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Pjer

09.07.2018. 13:54

To je simplifikovan pogled, mislim da je dobar humor neobjasnjiv. Dobrog humora je onoliko koliko ga mi dozivimo kao dobrog.