Студеница није усамљено благо тог краја

Б. СУБАШИЋ

30. 06. 2018. у 10:28

Студеница није усамљено благо тог краја

Осматрачница Савиног града над Горњом испосницом

Архитекта Синиша Темерински каже да тајне српског средњовековља и околину Немањине задужбине тек треба откривати. Дошао до изузетних открића о томе како је заиста изгледао живот у доба Немањића

НЕМАЊИНА Студеница није била усамљена монументална задужбина Стефана Немање већ духовни и резиденцијални центар усред густо насељене и урбанизоване области са разгранатом саобраћајном мрежом, открива архитекта Синиша Темерински из Републичког завода за заштиту споменика културе. Он је једини стручњак који је икада извиђао простор слива Студенице и дошао до изузетних открића о томе како је заиста изгледао живот у доба Немањића. Од тада је прошло скоро три деценије, а истраживања још нису настављена.

- Држава је 1990. одобрила средства и једну "ниву" за осмодневно рекогносцирање дела слива Студенице, а ја сам измолио још пет дана. Открили смо остатке 85 средњовековних објеката: утврђења, више од 40 цркава које је имао дословно сваки засеок па све до остатака појединачних домаћинстава. Такав степен урбанистичког развоја доказује да је српска држава у Немањино доба већ била развијена и да је он био баштиник старије традиције - каже Темерински.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ОБНОВЉЕНОГ НАРОДНОГ МУЗЕЈА: Нови сјај ремек-дела

Истраживања, по његовом мишљењу, нису настављена због слабости наше науке да се бави детаљима и појединачним објектима, због чега превиђа комплексну урбанистичку слику.

- Немања није задужбину подигао у пустоши, како гласи погрешан стереотип. Цркву-маузолеј је изградио унутар зидина напуштеног византијског утврђења у густо насељеној области на раскрсници путева. Немања је имао и архитекту с којим је дефинисао целину која је требало да представља духовну и материјалну снагу ктитора и његових наследника. Зато су се у време првих Немањића овде одвијали важни државотворни, просветни и дипломатски послови - каже Темерински.

Манастир Студеница

У непосредној околини Студенице нису зидани други објекти што је стварало слику узвишености, а за снабдевање великог манастирског властелинства била су задужена бројна околна села. Цео студенички простор био је под заштитом војних утврђења, а најзанимљивије је оно на врху Градина изнад Горње испоснице у којој је Сава, по предању, писао Студенички типик.

Чипка у камену јужних двери

- Обнављајући испосницу оштећену у пожару 1981. био сам задивљен умећем градитеља који су у литици направили четвороспратно ластино гнездо од камена. Тад смо открили да је испосница повезана скривеном уклесаном стазом са зидинама на врху Градина и схватили смо да је реч о јединственом утврђењу. Оно је визуелно комуницирало са истакнутим висовима целе области, а на сваком од њих смо нашли остатке војних постаја - каже Темерински.

Користећи његов извештај као водич, репортери "Новости" су прошли тајном стазом између Савине тврђаве и испоснице, неосвојиве куле над понором. Суочавање са смислом и великом вештином градње комплексне утврде у којој је тиховао и столовао духовни владар Срба који је одређивао ко ће носити краљевску круну ствара потпуно нову слику о његовом времену.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
МЛАДИ УМЕТНИЦИ О ВЕЛИКОМ ДОГАЂАЈУ: Да упознамо старе мајсторе

- Ишчитавањем већ исцрпљених писаних извора и посматрањем изолованих објеката није могуће разумети живот средњовековне Србије. За њено сагледавање неопходна су археолошка истраживања целе области Студенице где је, срећом, очуван немањићки урбанизам - закључује Темерински.

СРЕДЊОВЕКОВНИ ИНЖЕЊЕРИ

У близини Студенице налази се и данас активни каменолом из ког је вађен мермер за Немањину задужбину, а крај њега и трагови "индустријског" насеља са 80 кућа. Оне су грађене на врло блиском растојању, без дворишта, што говори да су се становници бавили искључиво клесарским послом. О познавању градње инфраструктурних објеката сведочи водовод конструисан од међусобно ужлебљених мермерних плоча којим је у манастир са падина Радочела доведена вода.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације