Преко Крагујевца до Бобура

Миљана Краљ

петак, 18. 05. 2018. у 17:28

Преко Крагујевца до Бобура

Александар Милојевић и Ђорђе Ивачковић / Фото галерија "Рима"

Како је једна пошиљка из галерије “Рима” помогла да пет дела Ђорђа Ивачковића доспе у збирку једног од најзначајнијих музеја у свету. Формирана група стручњака која је проучила опус српско- француског уметника

КАДА је Галерија “Рима” у Крагујевцу пре четири године објавила монографију о стваралаштву српско-француског сликара, архитекте и џез пијанисте Ђорђа Ивачковића (1930- 2015), један примерак књиге отишао је на адресу париског Бобура. Књигу је примила шеф кустоса Кристина Масел (нашој јавности позната и као комесар прошлогодишњег Бијенала у Венецији), а заинтригирани Ивачковићевим радовима, у једном од пет најзначајнијих светских музеја формирали су групу стручњака са задатком да се боље упознају са његовим опусом.

- На челу тог малог тима био је Кристијан Бријен, тада начелник секције папира у Бобуру, и на нашу препоруку ступили су у контакт са Ивачковићевом породицом, али и местима у Паризу и широм Француске где би могли да виде и озбиљније проуче дела овог уметника - прича, за “Новости”, Александар Милојевић, власник “Риме”. - Иницијатива галерије “Рима” довела је до тога да су они у априлу 2016. изабрали пет радова и узели их за своју колекцију. Прошле године добили смо имејл са фотографијом једног рестауираног и урамљеног рада, уз обавештење да се надају како неће проћи много времена пре него што ће нека од слика бити у њиховој сталној поставци. За нас и његову породицу то је представљало велико одушевљење.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
15. Ноћ музеја - Водич кроз свет скривених драгуља

Галерије “Рима” је Бобур редовно информисала и о осталим активностима у вези са стваралаштвом Ђорђа Ивачковића:

- Слали смо им каталоге са свих изложби које смо организовали, и они се, уз монографију, налазе у њиховој библиотеци - наставља Милојевић. - Вероватно је преломни догађај била ретроспектива Ивачковића у Галерији САНУ, коју је отворио, и текст за каталог написао, велики француски теоретичар и критичар Жан-Лик Шалимо. На једном француском порталу, ова поставка проглашена је за најзначајнији културни догађај месеца, иако се догодила ван Француске, али они Ивачковића сматрају својим уметником. Одлука Центра “Жорж Помпиду” да у своју збирку постхумно уврсти дела овог уметника говори да праве вредности у једној културној средини могу да без икаквог притиска и намештања дођу на место које заслужују. Са тачке гледишта онога где ми живимо и како функционишемо, то изгледа као немогућа мисија.

Од прве изложбе у Крагујевцу, чијем отварању је Ивачковић присутвовао, Галерија “Рима” се већ седам година бави промовисањем његовог рада у нашој средини, а њен власник најављује још изненађења:


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Адреса судбине народа

- У стручним круговима, институцијама, музејима, о Ивачковићу се доста знало, али није био присутан на широј јавној сцени - додаје саговорник. - И он сам није волео да се експонира, није радио за публику или да би се показао и доказао, већ за себе. Живео је за своју уметност. Његово дело је и дошло до тих висина, зато што није правио компромисе.

Ивачковићеви радови

КОЛЕКЦИОНАРСКА ЖИЦА

КАО што је имао осећај за квалитет онога што сам ради, Ивачковић је имао и смисла да открије нешто што је ново а није заузело чврсте позиције у савременој уметности. Имао је ту колекционарску жицу. Иза њега су остала нека дела важних уметника, какав је био Жан-Мишел Баскијат, један од најзначајних стваралаца друге половине 20. века, чији радови данас достижу вртоглаве цене на светским аукцијама. Његова дела Ивачковић је куповао док је још био млад и готово неафирмисан. Познато је и да је неколико слика наших најеминентнијих стваралаца, попут Шумановића, Добровића, Коњовића, а касније и Дада Ђурића, куповао у Француској и доносио у Србију.


БЕОГРАДСКИ ПЕРИОД

ТРЕНУТНО су у београдском простору “Риме”, у Париској улици, први пут код нас изложени Ивачковићеви радови из 1961. и 1962, које је насликао код куће и понео у Париз да се с њима представи на тамошњој сцени.

- Они су изазвали велико изненађење и позитиван шок, а захваљујући њима био је изабран да 1965. представља Француску на Бијеналу младих у Паризу - објашњава саговорник. - Тада су Југославију представљали Владимир Величковић, Живојин Турински и Радомир Дамњановић Дамњан, а са отварања је у у Београд стигла вест да Француску представља неки Београђанин Ђока Ивачковић. Управник МСУ Миодраг Б. Протић послао је одмах своје кустосе у Париз да га упознају и виде шта је он то тамо показао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације