Душан Ковачевић за Новости: Нови рат би нас докрајчио, мир је потребан као лек

Радмила Радосављевић

30. 04. 2018. у 00:22

Разговор о српским раскршћима, косовском чвору, играма великих, историјским заблудама и - наравно, филму. Србија више не сме да буде испровоцирана да уђе у сукоб. Косово ће једног дана доћи пред народ и биће питање: или – или

Душан Ковачевић за Новости: Нови рат би нас докрајчио, мир је потребан као лек

фото Н.Скендерија

МОРАМО да се бранимо ако затреба, али Србија више не сме да буде испровоцирана да уђе у нови сукоб. Јер, ово мало што је изграђено, после разарања 1999, срушиће се за једну ноћ, и бојим се да би следећи рат био крај и наше земље, и народа. Ми смо мала земља, сиромашна и нејака у односу на силе које нам прете. Само нас памет може сачувати онолико колико је имамо. Памет пре оружја.

Овако Душан Ковачевић, писац који пише откако се брије, који "преписује" живот и "предвиђа" време, види позицију наше државе у узаврелом балканском лонцу који подгревају велики "кувари" доследни рецепту из епохе Хладног рата.

Непосредно пошто су дигитално рестаурирана култна остварења "Ко то тамо пева" и "Маратонци трче почасни круг", снимљена по његовим антологијским драмама, са Ковачевићем неизоставно причамо и о темама којe су изван кадра еснафа. На овој најавној шпици је кључна порука: мир нам је потребан као лек.

* Како видите позицију Србије у овим глобалним гибањима?

- Као тешку и изузетно компликовану, што значи да морамо да прибегнемо политици "прагматичних компромиса". Дипломатија је од пресудног значаја за наш опстанак. А то лако може да се израчуна чињеницом да смо у окружењу са око тридесет-четрдесет милиона потенцијалних непријатеља које окупља НАТО. Рат је мени опсесивна тема, прошао сам страшна страдања кроз своје драме, приче, разговоре са људима, и приватно, као човек. Занима ме само да буде мир. Све остало се може поднети и решити. Мислим да је ова година судбински битна за нас, да ће се одлучивати шта ће се догађати и са нашом земљом, и са будућим генерацијама. Било би добро и паметно ако бисмо се око најважнијих проблема договорили да их решавамо сви заједно. Свађе нас воде у пропаст, као много пута раније. Надам се да ћемо се призвати памети.

* Бавили сте се и дипломатијом, каква би она требало да буде?

- Морала би бити максимално обазрива и прагматична. Ми смо народ који може да се спасе и сачува у овим тешким, турбулентним светским приликама, само стрпљењем, реалном дипломатијом и мудрошћу, врлинама које имамо само кад се кајемо, кад понављамо: Е, да ми је ова памет била.

* Чему Србија може да се нада када је реч о Косову?

- Косово је постало међународни проблем, то је велика политичка игра великих сила. Са Косовом се тргује, поткусурава, са Косовом се разрачунавају моћне државе, Косово је постало карта са којом се игра. Ми можемо само да се чувамо да не направимо некакав погрешан потез у целој тој причи. Председник Вучић зна, вероватно, шта нам се нуди, шта се тражи, шта се хоће и шта се неће, шта ће бити ако пристанемо и не пристанемо, шта су тихе и гласне претње, шта је истина и шта је лаж. Косово ће једног дана доћи пред народ Србије. И биће питање или-или. И ми ћемо одлучивати између "или-или", и вероватно, одлучићемо се за - ништа. Зато понављам појам "прагматичног компромиса" као једног од могућих почетака за решавање наше тешке болести.

* Где су заправо корени наших проблема?

- Наши проблеми су вековни - откако знам за себе, слушам свађе, оптуживања, клевете, речи беса, једа, горчине. Код нас су наше поделе "национална забава". Пропадали смо од Другог светског рата полако, педантно. То што је привидно било успешно, па је привидно било и срећно, математички није било тачно. Није било тачно да је Србија у оквиру Југославије напредовала, и да је имала било какав посебан економски успех, кад говорим о економији као о суштини живота. Погледајте наше путеве - Србија је имала најгоре путеве током живота велике Југославије, иако је заузимала највећи простор. А земља без добрих путева је ружна земља. Сад се мора све надокнадити, цео 20. век, у којем смо били у шест ратова, када је све порушено и уништено. То не може да се надокнади преко ноћи, потребно је наредних двадесет-тридесет година да би се земља довела у ред, да би могло да се каже да је Србија лепа и лепо уређена земља. Онај ко мисли да то може преко ноћи, за три или пет година, грдно се вара. А све што причамо и што желимо можемо учинити само у миру. Мир је Србији потребан као лек.

* Знамо ли уопште где смо то ми данас?

- Не бих да предвиђам којом брзином можемо да обновимо земљу и да се озбиљно усправимо, али је чињеница да смо налик на стара кола. Све је отказало, и сада треба или све поправљати део по део, или купити нова кола. Пошто немамо могућности да купимо нову државу, као нова кола, морамо да поправљамо део по део, а то је процес, мораће да кошта, и трајаће дуго.

фото Н.Скендерија

* Како сте лично доживели дигитализовање ремек-дела "Ко то тамо пева" и "Маратонаца"?

- Најважније је што ће сви значајни филмови снимљени током 20. века овом дигитализацијом бити сачувани од нестајања, а ми ћемо имати могућност, као и наредне генерације, да се сећамо вредних остварења и људи који су одавно отишли, и који су врло често заборављени. Мислим на филмове и ствараоце између два светска рата и после рата, који су поставили темељ српске кинематографије.

* Како су, заправо, настали "Маратонци", та непревазиђена сторија о нашем "погребном друштву"?


- Текст сам написао на трећој години студија, 1972, када сам био у великој депресији - укинули су ми кредит од кога сам се школовао, и то је била моја реакција на те године. Мислио сам да пишем трагедију, а изгледа да сам се смехом бранио од ужаса. Кад сам предао сценарио за филм "Маратонци", који је настао девет година после премијере представе која се у Атељеу 212 играла скоро тринаест година, и увек на карту више, у тадашњем "Центар филму" су захтевали да се радња не догађа 1972. године, већ пре рата. Прихватио сам компромис, прича почиње 1934, а Шијану сам предложио да филм почне документарним снимцима убиства и сахране краља Александра Карађорђевића, који никада нису јавно емитовани дуже од неколико секунди.

* Колико вас као писца радује што се све ваше приче чине актуелнијим данас него у време када сте их писали, а с друге стране, да ли вас то и растужује?

- Те приче о понављању историје у филмовима где сам био сценариста, или сам их и

режирао, као што су "Балкански шпијун" (режирао сам га са нашим најбољим сниматељем, Божидаром Николићем), и "Професионалац", који је можда најактуелнији у политичком смислу, значе да сте у своје време радили нешто што је било битно и за сутра, да нисте узалуд трошили време, папир и филмску траку. Сама чињеница да су филмови и драме које помињемо приказивани по целом свету, и да су те приче у многим земљама режирали и неки страни редитељи, говори о томе да оне нису локалне, да сличних догађаја има свуда, и да се људи препознају у њима. Ако помињемо "Маратонце", које сам писао пре скоро пола века, то је за просечан људски живот поприлично дуго време, али је за живот једног народа релативно кратак период да би се неке основне "карактеристике" промениле, нарочито кад је реч о нашем чувеном "менталитету". И ако сте писац који "преписује живот", са стилским увећањима онога што вам се код себе и вашег народа не свиђа, деси вам се то да вас помињу као човека који "предвиђа време", а заправо је реч о нашој погубној инертности. И то је оно што може да вас растужи, да се запитате: докле ћемо радити у корист сопствене штете?

Прочитајте још: Рестауриран филм "Ко то тамо пева"

* Ваши "Маратонци" се "читају" и као метафора распада Југославије. Како доживљавате тај "оставински поступак" који још траје?

- Мислим да је "мирољубива" политика бивших југословенских република катастрофална. Та количина мржње која се негује, пажљиво неговање мржње, државни пројекти мржње - почевши од образовања, медија, политика шовинизама, подржавање екстремиста и свега што је ужас, довели су до тога да су нове генерације оболеле. Не бих причао о томе ко колико има одговорности и учешћа, и која земља предњачи у тој несрећи, рекао бих само да је све ово налик на мобилизацију будућих ратника, којима једног дана само треба поделити оружје. Све остало је урађено. Нажалост, на простору бивше Југославије нема "мобилизације" будућих генерација које ће стварати пријатељство. Изузев Словеније која је увек била у неком свом свету, ближе Европи, остали народи су затровани неподношљивом нетрпељивошћу. Будућност земље зависи од генерација које ће нас наследити, и које не смеју да буду у сукобу. То је предуслов и један од основних задатака у нашем културном, политичком, и у сваком другом виду живота. Ако не буде толеранције, неће бити мира, а без живота у миру, живот није вредан помена.

Култни филмови по тексту академика Ковачевића су дигитално рестаурирани

* Колико ми као појединци имамо жеље и снаге да се прихватимо посла да постанемо бољи?

- Историја нам је препуна кајања, која никоме и ничему не служе. Мислим да је последњи тренутак да видимо шта свако од нас може да учини, јер о својој земљи морамо сви да водимо рачуна. Очекивати да ће неко други нешто битно да нам помогне је нереално, и не смемо у будућности да понављамо грешке које су нас коштале у прошлости. Свако од нас треба да учини нешто практично добро, онолико колико може, у оквиру онога где се креће, живи и ради. Велики рад нас чека ако хоћемо да урадимо нешто ваљано, под условом, наравно, да се, не дај Боже, овде не деси неки нови рат.

* И шта је рецепт за поправљање наших "старих кола" која поменусте?

- Радим у кући са 18 стално запослених, и 130 који раде хонорарно. Знам судбине свих тих људи - од оних који су на портирници, па до места са високом стручном спремом. Знам прилике у животу тих људи, да им је сваки динар као кућа, и знам да ће се, ако радимо добро, живети боље. На мени је као управнику позоришта да обезбедим услове да они зарађују што је могуће више. Последњих година имамо редове публике испред наше благајне. И то ми даје повод за наду да ће у овој земљи једног дана бити добро - боље него што смо научили да живимо, од доручка до ручка. Са надом да ћемо живети боље, пожелео бих вашим читаоцима здравље и мир за овај празник рада, и онима који раде, и онима који чекају посао.

фото Н.Скендерија

РАЗБОЛЕЋЕМО СЕ БЕЗ КУЛТУРЕ

* КОМЕ је данас заиста важна култура?

- Од првог дана када сам почео да се бавим позориштем била је криза. Проблем око реконструкције зграде "Звездара театра", који годинама имамо, имао је некада и Атеље 212 - кад сам први пут као писац ушао у ту зграду, 1972, пропадао је цео кров. Сада, пропада кров "Звездаре", неопходне су паре за поправку. Ништа се битно не мења код нас. Позориште је у ситуацији човека који се врти око контејнера. Још није ушао у контејнер, држи до себе, али се осврће и чека да никог нема. Култура је, као један од најбитнијих животних сегмената, стално негде по страни. Слажем се са тим да је преча болница. Али, ако немате културу у животу, брже ћете доћи у болницу.

ИДЕМО NA КЛУПУ ЗА РЕЗЕРВЕ

ГДЕ је све то зрно оптимизма за које можемо да се ухватимо?

- У новим генерацијама младих и озбиљних људи. Имам велику наду да ће са новим генерацијама, које су образованије, практичније и паметније, нешто да се направи. Ми смо одиграли своје, и седимо на клупи за резерве. Они који настављају игру морају бити бољи од нас, што није тешко, јер смо упропастили све чега смо се прихватили. Нема тог непријатеља који нас може опаметити да је јединство народа најважније кад је реч о будућности и опстанку земље.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (77)

Kibo

30.04.2018. 01:16

Velika legenda! Jedan od najpametnijih Srba trenutno. Ovaj intervju bi svako morao da procita nekoliko puta.

To je samo tvoje mišljenje

30.04.2018. 12:24

@Kibo - Mnogi ga ne dele... Ljudima daš neku crkavicu, i to je to. Što bi i dotični rekao: "za male pare si se prodao". Samo, sve što je napisao odnosi se i na njega, a naročito na familiju...

Живко Пековић

30.04.2018. 02:46

Као да је у читавој историји од нас и наше воље зависило да ли ћемо и када ратовати. Па би сад требало да се уздржимо? С друге стране, шта смо и ко смо без косовског завјета и Косова и Метохије? Као да ћемо предајом нешто битно измијенити и добити. Да ли уопште има сличан примјер у свеколикој Васељени? Нема! На дјелу је својеврсни кукавичлук и невјероватна лакоћа одрицања тзв. српске елитне интелигенције од најзначајнијег дијела који су нам у наслеђе оставили наши славни и јуначки преци.

Zaliv.net

30.04.2018. 03:49

Da su nasi preci ovako mislili mi bi danas bili Turci. Brukamo nase dedove, treba da nas je sramota

4ЕС

30.04.2018. 05:37

Све што је г-дин Ковачевић рекао је бар 101%истина. Моји Срби, поделе, мржња, лењост и наивност су нас довели у овај ћорсокак. Запад и остали су то само вешто искористили. Памет у главу, да нас не буде "за под једну шљиву".

Zvrk

30.04.2018. 06:14

Pa da naša današnja retorika! Nek poživi djed a neka unusi nose puške i krstače. Zaboravio sam kako stvari stoje. Pa svaki put kada pročitam ovako nešto ja se iznenadim.

zola

30.04.2018. 07:11

Ovo propadanje, kao što reče Dušan Kovačević, nije samo od pre 10, 20, 30 godina... Traje od 45-e, Bogami i 18-e (jer ne počinju sve nevolje sa hladnim ratom i komunizmom), a možda i ranije kada smo se u nekom trenutku odrekli sebe, a zna se ( možda većina sada i ne zna) ko smo bili. E sada, na žalost, neki zloupotrebljavaju ovo vreme, vade ga iz konteksta, pričaju o našim problemima od 90-ih ili 45-e , padu nataliteta. A najveći problem je "pad nataliteta" u Nebeskoj , Lazarevoj Srbiji!

PG-CG

30.04.2018. 07:14

U princiou mir i stabilnost su najvažniji... No, sljedstveno tome, Srbija će izgleda biti u granicama Beogradskig pašaluka... Odlaze nepovratno srpske teritorije... Juče Srpska krajina i Crna Gora, u bliskoj budućnosti Kosovo, potom slijedi Republika Srpska, i na kraju Vojvodina i Raška (Sandžak). Tužno i bolno, ali i istinito...

DW

30.04.2018. 07:36

Plašljivijeg čoveka od Kovačevića nisam video. Srbija je sve svoje bitke izgubila u miru. Od 1999. izgubili smo toliko ljudi kao da smo učestvovali u svetskom ratu. Protiv Srbije se stalno vodi rat samo drugim sredstvima.

Goran

30.04.2018. 08:06

Ja ne odlucujem dali cu u boj na osnovu toga kolika mi sila preti, vec koliku svetinju branim. Naucite to jednom za svagda. Bolje da me se mrtvog secaju nego li da me ziva nemog u sramoti gledaju.

Miris Ljubicice

30.04.2018. 08:08

Najveci rat koji smo doziveli u zadnjih 30 godina je vladavina Dosmanlija i njihov teror prema ovom narodu.Sve druge ratove je lakse podneti i sve druge rane lakse zarastaju.

prijatelji i mirotvorci

30.04.2018. 08:14

Znači ,biće rata.Uvek kad nešto pokušamo da rešimo na pristojan način,naši "prijatelji upravo učine ono suprotno.Dakle da se mi ipak pripremimo,zlu ne trebalo

11111

30.04.2018. 08:18

Klasika... Da li je potrebno naglasavati da nam je mir neophodan?? Svi diskutuju o Kosov... Ali niko ne daje precizno misljenje... Dokle tolerancija za mir treba da ide? Logicno je ako preamo kosovo da smo otvorili vrata svim ostalima koji zele delic Srbije..... Znaci postoji granica... Eu je pokazala sta zeli jasno, ameri takodje... Da li je resenje vojni savez sa rusijom ili predaja kosova i potcinjenost evropi?

Dusan

30.04.2018. 08:25

Ovakav mir nas upropastio. Izgubili smo 2 miliona ljudi od 5 oktobra. Ne dao Bog i dalje takav mir. A ti, zna se ciji si.

Милвас

30.04.2018. 08:25

Овај текст и ово размишљање или мишљење(како коме одговара) сви у Србији треба да прочитају бар два пута. А појединци да науче напамет!

Ivica

30.04.2018. 10:31

@sale - Kosovo i Metohija su uvek deo Srbije dokle god ne pristanemo da ga izbrisemo iz nase svesti.Tako nam ga nikada ne mogu uzeti.

Maki

30.04.2018. 09:31

Srbija je vekovima postojanja imala burnu istoriju i navikla da se bori za ono što je njeno pa tako će biti i sa KiM... Pozdravljam reči "velikog" Dušana Kovačevića bezpogovorno ali svi znamo šta nas čeka sutra. Kosovo je definitivno Srbija.

Umovi

30.04.2018. 09:44

Kosovo se ne sme poklanjati, to treba da je svima jasno. Srbiju samo čerupaju vekovima. Znate li koje su nam sve teritorije uzeli, samo od formiranja Jugoslavije pa ovamo. Neke, nazovimo intelektualce, i ne interesuje svoja država. Oni žive po principuk, nek je meni lepo, a za ostalo me baš briga. Nećemo ratovati, ali ni poklanjati svoje. Naprotiv, treba tražiti da se Srbiji vrati sve ono što je ona kao država unela u Jugoslaviju.

ммм

30.04.2018. 10:10

„Нека је проклет ко хоће рата, Лакомог, пустог и воле крв, Ал' и тај проклет, ко рата неће, Када га газе, к'о ситну црв!“ - Јаша Томић

Жика Живац

30.04.2018. 10:21

Они су велики и јаки а ми смо мали, сиромашни и слаби. Онда, најбоље да им дамо све. Зашто само КосМет? И Београд? Наравно, они су велики и јаки. Да су наши преци тако резоновали Србија никад не би постала самостална држава.

Kristi

30.04.2018. 11:22

Kako neko može sačuvati mir, ako se prepusti vođenju od strane "jačih"..naši Solunci su krvlju potpisali drugačiji kod Mira..

natalija

30.04.2018. 12:06

Kosovo i Metohija jesu deo Srbije. Svaki pregovori treba da se rese sporazumom i mirom.

Saša

30.04.2018. 12:15

Mir nema alternativu. Ili neki smatraju da i rat može biti opcija. Jedino ne sagledavaju posledice. Sačuvati mir i postići kompromise zahteva u današnjim okolnostima ogromnu energiju, posvećenost i mudrost.

Jovan

30.04.2018. 12:39

Kakav je to rat vama stao da se prividja postovani gospodine Kovacevicu? Vase imaginacije cuvajte za pisanje.Bolje. U medijima pokusajte da budete malo trezveniji, jer izgleda kao da govorite sa stanovista pisca govora aktuelnim politicarima na vlasti.

Loki

30.04.2018. 12:40

Da je srpski narod slušao svoje "velike" intelektualce još bi pod Otomanskim carstvom bio. Da je njima slobode u krugu dvojke, za ostale ih baš briga.

jelena

30.04.2018. 13:40

Niko ni ne zeli da zalazi u rat, besmisleno je. Takvu politiku i vodimo i postavljamo upravo situaciju da ne bi dosli u situaciju ratovanja.

naranca

30.04.2018. 14:26

U Dule al si depresivan ubi me u pojam!!!!!Valjda je to deo genijalnosti. Cuo sam da su Dostojevski I Nice isto bili depresivci.A interesantno je kako se to odnosi I na nase EX-YU nacije.SLO,CRO,pa cak I BIH ''Mi smo kultura.Mi smo carstvo.Mi smo demokratija,tolerancija ,ljubav(1941 je bilo mi smo Ostogoti,Nacionalisti)!!!!!!Cjeli svijet nam se divi''...A Srbi ''Mi smo najgori.Svi su lopovi.Nista nevalja.Svi smo zlocinci.Svi smo krivi.....''Jasno ti je da su oba stava totalno kretenska.Mojne!

zola

30.04.2018. 15:50

@robihude84 - Kakav idiotski komentar koji vređa svakog iole razumnog čoveka. Kaže se : "građani Srbije ne žele rat" ili : "članovi udruženja Srpska sloga objavili saopštenje u kome ističu da su protiv rata ili... ili je Srbija ime neke devojke koja ne želi rat! Šta sve ne objavljujete!

naranca

30.04.2018. 17:25

@robihude84 - Tacno tako.I NATO ne zeli rat.Oni cak kazu da zele mir!Pa cak I kad ratuju to nije rat.To su ''vazdusni udrari''.To je ''pomoc lokalnom stanovnistvu da oformi vlast''.To je ''policijsko-redarstvena akcija(CRO).To je akcija za smanjenj sposobnosti negativca X da vodi rat protiv svog naroda(koji puca na njega)''To je akcija ''unistenja hemijskog I orizija za masovno unistenje za koje smo culi da postoji''.Akcija //''rece mi jedan coek''.Od1939(UK-EU) niko nikome nije objavio rat.

Milkana

30.04.2018. 15:42

Kako reče naš proslavljeni dramski pisac "Mir nam je potreban kao lek" - pa sve aktivnosti našeg predsednika vode ka tome da se Srbiji obezbedi mir i ekonomski napredak.

maki

30.04.2018. 21:04

Samo mudrom i dogovornom politikom, u danasnje vreme podmetanja i nasilja, mozemo da se nadamo da cemo sacuvati mir, koji nam je tako preko potreban.

naranca

01.05.2018. 00:55

Rat.Da ne bude rata.Mir.Rat.Dusane! ''U kuci obesenog ne prica se o konopcu''

naranca

01.05.2018. 01:04

''Izuzev Slovenije koja je uvek bila u nekom svom svetu, bliže Evropi,''--------Da a od nas u ziveli uvaljujuci nam njihov bofl.Ja sam do skora mislio da je ''Thomy''majonez slovenacki!!!!!Kad ono ''Nestle''Svajcarska.Dobili SLO licence.A sto neku licencu nije dobilo neko preduzece iz Leskovca???''Dolanc dominacija''!!!!!I sad su blize Evropi.Krnjoj Evropi!!!! I jos nam skacu po grbini.Imaju celu krnju eurupu a oni tamo nista da prodaju, jos uvek ''u moj bunar'':)

naranca

01.05.2018. 08:56

'' Kultura je, kao jedan od najbitnijih životnih segmenata, stalno negde po strani''----Koliko se secam tako nije bilo za vreme komunista.Tada su cak I antikomunisti pljuvali iz drzavnih stanova!

Д. З.

01.05.2018. 12:08

Драги мој Ковачевићу, Србија се не пита жели ли или не жели рат. Нема тог слабијег лудака који би напао јачег силеџију. Да ли је кнеза Лазара питала тадашња турска сила жели ли рат. А кад те силеџија нападне, његова је увек жеља да се не браниш. Само луд човек жели да га јачи коље. Али те кољач не пита желиш ли да те коље. Њему ако се коље, он жће да те коље и без твоје жеље.

Д. Збиљић

01.05.2018. 12:11

Не само да ћемо се некада разболети, него смо се без културе, без великог морала и безб своје азбуке већ одавно тешко разболели.

Д. М.

01.05.2018. 12:19

Мој мудри академиче, Ваша је, изгледа мудрост у томе да предамо КиМ па да будемо мирни и без рата! Да ли Ви стварно мислите да, када нам отму КиМ, престаће одмах да нам ишта више траже? Где сте то Ви видели да ће ти јачи нешто из џепа отети, а да жели да ти нешто остави? Јачи увек жели да отме све. Лако је из своје собе мудровати, тешко је у злом свету сачувати се. Онај ко ти нешто жели отети, он те неће испитивати јеси ли мудар или глуп. Ако се сила намерачи она ће ти узети без обзира на памет.

naranca

01.05.2018. 12:28

''A zemlja bez dobrih puteva je ružna zemlja.''-----kakva je takva je moja je a ostali Mrs......Uz put ni Grcka nema ne Autobanhove pa je mnogo lepsa od Njemacke.

Zvonko Petrović

05.05.2018. 10:20

Filmove obožavam, ali kada je u pitanju životni stva, više volim način razmišljanja onog drugog Kovačevića, Siniše. Da su vijetnamci razmišljali o miru, po svaku cenu, i dalje bi im decu pravila američka - US(R)Anska vojska. Koliko god da je jasno da nam je mir potreban, još mi je jasnije da bez časti, čojstva , integriteta, dostojanstva,... jasnog stava, možemo samo da ližemo dupe US(R)Ancima i njihovoj vernoj gamadi. Ima li ikog kome nije jasno zašto postoji "terorizam" u svetu.