СТОЈАН ЂОРЂИЋ (Београд)

1. "ПЕСНИЧКИ АТЕЉЕ 2" Алек Вукадиновић ("Граматик")

2. "ПОВРАТАК ПРИЧИ" Марко Недић ("Академска књига")

3. "СКРИВЕНОСТИ" Никола Вујчић (КЦ Новог Сада)

4. "ИЗГЛЕДАМ, ДАКЛЕ НИСАМ" Ненад Шапоња("Прометеј")

5. "ЖЕНА ИЗ ХУАРЕЗА" Угљеша Шајтинац ("Архипелаг")


Својим све бучнијим и убрзанијим гласовима наше доба не иде неруку песницима као што је А. Вукадиновић, али он ипак развија свој песнички дискурс све тишим и блажим значењима и језичким чарима и стиже до све тананијих лирских нијанси и звучних каденци. Темом све већег раскорака између песничког језика и језика свакодневице бави се и Н. Вујчић и на најбољи начин показује како се уметнички делотворним и однегованим језиком може и у зони свакодневице стићи до естетског доживљаја. Н. Шапоња се све више усредсређује на онтичке и аксиолошке аспекте, откривајући у пуној мери њихову релеванцију у животу савременог човека. Бујна језичка инвенција и динамично уметничко надахнуће омогућавају У. Шајтинцу да постигне разноврсне наративне ефекте и да своје виђење човекове стварности иновира и тематски и доживљајно. Као довољно искусан критичар и историчар књижевности М. Недић успева да у есејима и студијама о нашим савременим писцима и њиховим делима стигне до подробне и поуздане интерпретације и процене вредности.

НЕБОЈША ЛАЗИЋ (Београд)

1. "ПОВРАТАК ПРИЧИ" Марко Недић ("Академска књига")

2. "МАПА" Гојко Божовић (НБ "Стефан Првовенчани")

3. "ИГРА ПРОЛЕЋА И СЕНЕ" Марија Пргомеља ("Прометеј")

4. "БЛИЗАНЦИ И ПЕТАК 13" Милутин Ђуричковић (Bookland)

5. "ИЗ СРЕЋНЕ РЕПУБЛИКЕ" Петар Матовић (КЦ Новог Сада)

Недићеви критички огледи прате основну поетичку нит наслова: тражење и налажење приче у делима савремене српске прозе. Књижевни судови о различитим делима су, будући да је увид М. Недића о анализираној прози дубок и доживљен, јасно, и рекло би се, непорециво срочени. Г. Божовић наставља своју песничку мисију која би се, у најкраћем, могла описати као процес исписивања непрентециозне али мисаоне лирике, која нам тако недостаје последњих година. У кратким причама М. Пргомеља сразмерно често користи интертекстуални књижевни поступак. Међутим, лакоћа с којом ауторка ступа у књижевни дијалог с деловима текстова Киша, Селимовића или Деснице, у толикој је мери у складу с њеним ауторским писмом да се чини како је њима место баш ту, у овим причама. Закључни део четворокњижја М. Ђуричковића на шаљив, али и поучан начин казује о невидљивој сили која породицу држи на окупу. Њено име је, наравно, љубав. Песник вешто компонује и доводи у хармонију опору стварност с традиционално, макар као идеал, свечаним тоном поезије. Песме у којима се, без видљивих резова, стапа "ниско" и "високо", материјална беда и духовност која упорно измиче, права су слика човека и света који је створио.


ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ (Косовска Митровица)

1. "ПЕВАЧ У МАГЛИ" Ђорђо Сладоје ("Православна реч")

2. "УГРИЗИ ЖИВОТ" Радмила Лазић ("Лагуна")

3. "МАПА" Гојко Божовић (НБ "Стефан Првовенчани")

4. "РАЗНО" Симон Симоновић ("Танеси")

5. "ДОЛИНА ПЛИСТОС" Дејан Илић (НБ "Стефан Првовенчани")

Књига Ђ. Сладоја састављена је од пет циклуса у којима песник залази у пределе детињства, завета предака, прошлог времена и немиле садашњице. Ова збирка поезије је лирско промишљање живота у луку узвишеног, нестварног, молитвеног и трагичног. Р. Лазић на необичан начин у прозне минијатуре смешта свакодневни живот. Литерарни исечци свакодневног живота отварају простор за препознавање вредности онога што је надохват руке, а представља мале универзуме у којима је смештен човек. Ова књига је оригинална, несвакидашња, читљива, право освежење у савременој продукцији. Поезија Г. Божовића је својеврсни омаж лицима и пределима, виђењима света и себе на путовању кроз ноћ, падину, кроз градове и сећања. Његова поезија залази у пределе искуства у којима обитавају страх, гласови гнева, заборав и мапе градова по којима се креће лирски субјект. С. Симоновић у свом несвакидашњем роману постиже шаренило жанровског прожимања и то чини књигу необичном. Препознавање предела, ствари, догађаја до апотекарске уситњености и наизглед непостојање логичког реда, чине роман занимљивим. Загледан у свет споља Д. Илић се враћа себи и покушава, метафорично, да да одговор на то како да се из светла у које је ушао поново врати кући. Запитаност која остаје без одговора чини ову књигу отвореном за читаоца и то је њена највећа вредност.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Путописни дијалози културе и историје

МИЛОШ ПЕТКОВИЋ (Зајечар)

1. "ЛУЗИТАНИЈА" Дејан Атанацковић ("Бесна кобила")

2. "ДОЛИНА ПЛИСТОС" Дејан Илић (НБ "Стефан Првовенчани")

3. "СУНЦЕ ОВОГ ДАНА" Владимир Пиштало ("Агора")

4. "МАКСИМУМ" Вида Огњеновић ("Архипелаг")

5. "ИЗ СРЕЋНЕ РЕПУБЛИКЕ" Петар Матовић (КЦ Новог Сада)

Непрестаним укрштањем дешавања и ликова, уз вешто уметање документарне и научне грађе, Д. Атанацковић ствара фантазмагоријску слику света у којем се једино лудилом одупире свеопштем расулу. Књига Д. Илића доноси једно суптилно поетско путовање које је прожето непрестаним преиспистивањем слободе кретања појединца и његовог односа према окружењу у ком се тренутно налази. Збирка П. Матовића на поетички аутентичан начин осликава како се поезија суочава са модерним животним просторима који јој никако нису наклоњени док она остаје и опстаје јер увек, изнова и изнова, има шта да каже и о чему да пева. Иако, привидно, нечујна, поезија стаје у одбрану субјекта, који бива ухваћен у мрежу виртуелне стварности.

Сви понуђени књижевни прозори који у роману В. Пиштала отворено приказују призоре који, кроз приповедачко умеће, указују на истине и ондашњег и ововременског и будућег света. Кроз језичке и драмске конструкције прожете динамичним дијалозима, наратор у роману В. Огњеновић неумољиво размиче сценску завесу и оставља читаоца запитаним: ко у себе упија минорност света који га окружује?