УМРЕТИ, спавати, можда сањати - део је Хамлетовог монолога, последње представе у којој се Небојша Глоговац појавио 13. децембра на сцени матичног, Југословенског драмског позоришта.

Он, који је толико пута, у театру и филму, убедљиво одиграо смрт и због тога измамио сузе гледалаца у мраку позоришне или биоскопске сале, овог пута отишао је заувек. Данима се колеге, пријатељи, поштоваоци, српски и регионални медији опраштају с њим, али су сви још у неверици. Смрт Небојше Глоговца нестварнија је од свих чуда које је изводио трансформишући се из лика у лик, а његов изненадни одлазак и даље се чини као "непроверена гласина"...

Принц глуме, како су га најчешће називали (не само због улоге данског краљевића) своју "титулу" заслужио је великим даром, а пре свега својим људским особинама. Сав саткан од завичајног, херцеговачког камена, био је стамен у свим својим људским и уметничким постулатима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Израстао у горостаса

Без много буке, одбио је неке иностране, "непристојне" филмске понуде, држећи до сопственог достојанства и достојанства народа којем припада. Био је један од уметника који никада нису правили разлику између београдске публике и оне у унутрашњости, никад не дозволивши себи да нешто "одрађује" нити да се, како је говорио, обрука пред људима. Радовала су га награде стручне јавности, а посебно публике:

- Аплаузи су лепа признања у позоришту, а у биоскопу још су лепша. Теже их је добити током пројекције филмова, мада сам их добио на премијерама "Жене са сломљеним носем", "Убиства с предумишљајем", "Клопке"... Али, у позоришту је и тишина посебно признање. Кад се представа заврши, а публика спонтано, остане у тој причи још три-четири секунде. Потом груне аплауз, као пљусак. Дешавало ми се то после "Хадерсфилда" - сећао се Глоговац.

Одрастао у свештеничкој породици, васпитаван је на неким неупитним етичким принципима:

- Религија и цела прича у вези са вишом силом, као и библијски опис свега тога, врло је конкретан и тачан рецепт за то како бити - човек. Све приче, филозофске расправе, политичке размирице, ратови, глад за материјалним добрима, све је већ испричано у библији и њеним постулатима - рекао нам је у једном разговору, за "Новости", и додао: - Ту је постављена хоризонтала и вертикала људског бића и зато ми се чини глупо не узети такву могућност у обзир, један конкретан и тачан упут за живот. Разне савремене дијете, јога и остало, већ је садржано у посту и молитви.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -ПРИЧА НЕБОЈШЕ ГЛОГОВЦА: Све моје псеће љубави

Све то треба само прихватити на здрав и нормалан начин, без фанатизма, али увидети опипљиву потпору за живот. Мени то личи на лагани осмех, тај делић слепе вере који говори да ће бити добро ако добро чинимо.

С тим лаганим осмехом, радосним и сетним у исти мах, упркос нашој неверици преселио се у вечност. У неком небеском тиму, извесно, добиће улогу коју је играо целога живота - плејмејкера...


ОЗБИЉНА ДИЛЕМА

ЗА само две глумачке деценије, Глоговац је остварио толико значајних улога колико не би стало у нечија три уметничка живота. Нажалост, нећемо никада сазнати шта је све још могао да одигра...

Не тако давно, готово истовремено, остварио је три велика, сасвим различита пројекта. Представу "Хамлет" у ЈДП, серију "Убице мог оца" и филм " Устав Републике Хрватске".

- Никада интензивнији период у животу нисам имао. Све три улоге су ме испуниле: две су ми биле јасне и представљале озбиљан глумачки колач који могу да поједем, док ми је Хамлет био озбиљна дилема.


(Крај)