ЖЕЛИМО да култура буде једна од великих друштвених тема, да се о њој пише, говори, да се проблеми у култури запажају, решавају. Намеравамо да успоставимо критеријуме, да онемогућимо рад котерија, лобија и интересних група, разних лажних културних пророка и менаџера у култури, који покушавају да лове у мутном и да за себе кроз разне политичке и друге везе и притиске остварују већа давања на уштрб неких других.

Ово, за "Новости", каже Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, наглашавајући како министарство на чијем је челу настоји да покрене, осоколи и финансијски и организационо помогне све области стваралаштва.

- Није све у култури у новцу, иако много тога јесте, али културни живот је сложена појава која извире из свих друштвених пора - објашњава Вукосављевић. - Министарство ће и убудуће чинити колико може да подстакне дух културе у свим деловима наше земље, у свим нашим градовима и варошима. Српска култура има бројне квалитетне посленике, од којих многи живе и раде у такозваној провинцији. Њима је некад довољно да неко надлежно министарство или медиј на њих обрате пажњу, примете њихов рад.

Буџет његовог министарства ће следеће године бити за око 350 милиона динара већи него ове, што је, каже, мало повећање, али додаје да је и овогодишњи увећан у односу на претходни:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Владан Вукосављевић: Ћирилици прети да из употребе буде истиснута

- Ходамо напред када су у питању издвајања за културу. Планова и пројеката има много, од инвестиција до савременог стваралаштва. Сваки динар који смо добили повећањем буџета биће уложен паметно и у добре пројекте, а чека нас и много посла.

Значајнију подршку, наглашава саговорник, добила је филмска индустрија: за конкурсе Филмског центра, у различитим областима, од сценарија, преко документарног до играног филма, одобрено је повећање за око 50 одсто.

- Држава је учинила велики гест у складу са тренутним финансијским могућностима, јер смо са овим издвајањима, после дужег низа година, постали лидер у региону - тврди Вукосављевић. - Изузетак је можда Хрватска, која издваја нешто више, али не из буџета, већ имају финансирање и из игара на срећу, што ћемо и ми настојати да урадимо током следеће године.

ПОРУКА ЧИТАОЦИМА "НОВОСТИ"
НАРОД треба да има поверење у своју културу, али да јој и даје допринос. Желим да поручим читаоцима "Новости", за Нову годину, да је и читање веома важна ствар. Треба се одупрети баналности у коју смо као друштво уроњени не само ми, већ и друге земље. Ако би свако себи дао за обавезу да следеће године прочита најмање 12 књига, мислим да би и то био допринос култури, да књига свима буде неизоставна свакодневица. Требало би да се посветимо и поезији и квалитетној музици и добрим филмовима и неговању квалитета српског језика. То су ствари које ће дати неки нови замах.

Према речима министра, међу инвестицијама које ће се наставити су пројекат "Нови Сад - Европска престаница културе", изградња зграде РТ Војводине, Народног позоришта у Суботици, обележавање присаједињења Војводине, као и стогодишњице окончања Великог рата... Биће повећан и фонд за откуп књига.

Саговорник подсећа и на иницијативу отварања културних центара у свету, међу којима ће први бити у Пекингу, али и на то да су у сарадњи са Министарством просвете и Филолошким факултетом дошли до првих конкретних решења за обнову рада српских лектората на факултетима широм света:

- Имаћемо врло брзо решење за Италију, а ускоро и за Москву, Љубљану, Темишвар, Краков... Последњих 15 година потпуно смо запоставили лекторате, који се гасе, што је постао озбиљан проблем.

Још када је ступио на место министра културе, Вукосављевић је најавио да ће укинути в. д. стање директора у установама културе, од чега је, због реконструкције која је била у току, био изузет Музеј савремене уметности:

- Верујем да ће конкурс за директора МСУ бити расписан ускоро, односно чим га припреми Управни одбор, већ почетком наредне године. И то питање ће бити решено у складу са законом и у интересу установе.

После отварања здања на Ушћу, извесно је да ће догодине реконструисану зграду добити и Народни музеј, а недавно је управник Народног позоришта Дејан Савић најавио могућност отварања нове сцене.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Вукосављевић: И певање уз гусле као српска културна баштина

- Ти планови су реални - сматра Вукосављевић. - Зграда која се колоквијално у Београду назива "Стакленац" биће срушена као привремени објекат и на том месту је планирана изградња новог простора за културу. У консултацијама са надлежним људима из града, дали смо своје мишљење, да је то простор који би требало да буде намењен Народном позоришту. Било је других идеја, али сматрамо да Народно позориште, због броја запослених, постојања три ансамбла, своје традиције и културолошког значаја, заслужује да добије нове капацитете. Постоји једно идејно решење пројекта, које је добило награду на градском конкурсу, али остаје отворено хоће ли бити расписан нови конкурс са конкретним опредељењем да то буде простор за Оперу и Балет, а да Драма остане на старој сцени.

Иако није желео да улази у детаљне прогнозе, зато што је у питању велика инвестиција, наш саговорник сматра како би, "ако буде памети и агилности", конкурсна процедура могла да буде завршена до краја следеће године, а по прибављању техничке документације и конкурсних планова, уз напор Града Београда, Владе и Министарства културе, Народно позориште би могло да добије нову зграду за од две до три године.

Културни живот једног народа, објашњава министар Вукосављевић, зависи од бројних фактора, а улога Министарства културе је да за то обезбеди добре законске предуслове.

- Догодине ће по свој прилици доћи до неких измена Закона о култури. Мораћемо да се прихватимо изазова конципирања новог закона о заштити културног наслеђа већ током пролећа, а затим и закона о аудио-визуелним делатностима... Видећемо да ли можемо да се ухватимо укоштац и са законом о позоришту, који не постоји, а требало би - каже министар.

Од резултата јавне расправе, коју ће Министарство организовати у сарадњи са Заводом за проучавање културног развоја, зависи да ли ће следеће године бити расписан конкурс за националне пензије, које су протеклих деценија изазвале доста контроверзи.

- Остало је отворено питање да ли оне представљају неку финансијску помоћ заслужним уметницима или друштвено признање, или и једно и друго. Критеријуми по којима су се додељивале били су, по општој оцени јавности, за дебату. Може се рећи да су поједине одлуке из прошлости на неки начин могле бити упитне. Морамо имати у виду да култура нису само глума и музика, већ и библиотеке, археологија, музеји - закључује Вукосављевић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Вукосављевић: Решење статусa медијских кућа у првој половини 2018.


МЕДИЈСКА СТРАТЕГИЈА

ДО краја следећег месеца биће готов и текст медијске стратегије, најављује министар Вукосављевић, па због тога не жели да прејудицира решења везана за повлачење државе из медија у којима је још власник.

- Недавно је непотребну кратку полемику изазвао мој став да се утврди власничка структура свих медија, у којима је она нетранспарентна - наставља саговорник. - Ми тај посао морамо да обавимо, без обзира на то да ли то неком одговара, или не. Настојаћемо да када је реч о Танјугу и дневним листовима од изузетне репутације и значаја, као што су без сумње "Политика" и "Вечерње новости", нађемо најбоља решења, која су највише у складу са законом, али и са добром праксом земаља ЕУ.


"НОВИЦА ТАДИЋ"

ПОКРЕТАЊЕМ конкурса за младе песнике "Новица Тадић", према Вукосављевићевим речима, Министарство културе залаже се за очување једне велике уметничке гране каква је поезија, али и за то да створи свест о значају нашег великог песника Новице Тадића:

- По стандардима Унеска, граница младости је 33 године, што ће вероватно бити и наш критеријум. Поред повеље са ликом песника, награда ће подразумевати и објављивање рукописа.