Министарство културе и информисања и Викимедија Србије организују радионице уређивања Википедије и других "вики" пројеката за запослене у архивим, музејима и библиотекама, са циљем да се све установе културе укључе у глобални пројекат ГЛАМ (Галериес, Либрариес, Арћиевес, Мусеумс).


Циљ радионица јесте оспособљавање запослених за представљање културно-историјског наслеђа на интернету и подршка дигитализацији културне баштине.


Менаџер комуникација Викимедија Србије Ивана Гусларевић рекла је Тањугу да желе мотивишу представнике музеја, архива и библиотека да прикажу своје колекције на Википедији и учине их доступним људима широм света.


Гусларевић каже да установе културе из Србије нису довољно заступљене на интернету судећи по резулатима истраживања које је спровело Министарство културе и додаје да многе институције немају довољно средстава да дигитализују своје колекције.


"Дигитализација је будућност чувања колекција посебно имајући у виду да може свашта да се деси као што су пожари или поплаве. Публика нема много од тога што се колекције чувају у архивима и депоима. То је слободна култура и као таква треба да остане", истакла је Гусларевић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Srbija u evropskoj baštini


Она примећује да је у другим земљама много урађено када је ГЛАМ програм у питању, установе културе су "ослободиле" своје колекције, те је тако, на пример, Метрополитен музеј "ослободио" 400.000 фотографија у јавном власништву.


"Више од 1,5 милиона датотета на Викимедијиној остави је донација установа културе, а то је тешко видети ''пешке''. Уметсо тога се може имати витуелна тура кроз културу многобројних нација", истакла је Гусларевић.


Она је додала да ће се потрудити да укажу институцијама културе и на могућност међусобне сарадње, јер нису довољно умрежене.


"Десило нам се да музеј у једном мањем граду није имао услове да дигитализује своје колекције, али су преко нас дошли до већег града и сличног музеја који су им уступили скенер да то ураде. Викимедија Србије кроз грантове помаже и тако ћемо уступити скенер Народном музеју у Зрењанину да дигитализују своју колекцију", објаснила је Гусларевић.


Помоћник министра културе за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности Дејан Масликовић каже да српска култура није у довољно мери заступљена на интернету, не само на званичним страницама установа културе, него и на оним где људи долазе по информације као што је Википедија.


Присуство на интернету је, према његовим речима, значајно из више разлога, а између осталог млади људи, посебно студенти и истраживачи, све више се окрећу садржајима и информацијама на интернету који је постао извор информација за њихове дипломске и научне радове.


"Због тога је неопходно да на интернету буду релевантни и верификовани садржаји како бисмо позиционирали нашу културу у односу на светску и на догађаје који су тренутно актуелни у свету", рекао је Масликовић Тањугу, додавши да је интересовање за радионице велико и да планирају до краја године још једну велику конференцију "Култура и ИТ сектор", као и семинаре посвећене дигитализацији у медијима и култури.


Мирјана Крагуљац Илић из Етнографског музеја каже да су прилично активни на интернету и примећује да све више људи посвећује пажњу садржајима на интернету.


Наталија Вуликић из Музеја Војводине истакла је да је то једна од ретких установа културе која има покривен цео интернет сервис, да имају веб дизајнера у сталном радном односу и ажурну интернет презентацију.


"Видљивост и доступност културног наслеђа врло је битно и важно је да музеји спроводе дигитализацију културног наслеђа. Та видљивост и доступност културног наслеђа треба да буде једна од тема саме интернет презентације установа културе и Музеј Војводине има линковану своју базу података", рекла је Вуликић.


Она је нагласила да су радионице врло значајне и додала да Министарство културе први пут организује озбиљне семинаре и радионице применљиве у пракси што запосленима у установама културе много значи.


Са њом се слаже и Слађана Бојковић из Историјског музеја Србије која примећује да дигитализација "на велика врата улази у Србију".


"Ово је корак да се то стварно учини, да буде прихваћено, схваћено и спроведно на прави начин", додала је Бојковић.