НА фестивалу у Софији редитељу Горану Паскаљевићу свечано је уручена Специјална награда ФИПРЕСЦИ, поводом 90 година од оснивања ове угледне међународне федерације филмских критичара. Тако је један од наших најнаграђиванијих аутора у свету ушао у исти "круг" великана, као што су Бела Тар, Педро Алмодовар, Вуди Ален, Нани Морети..., којима је ово признање на разним фестивалима додељивано прошле године.

- Велика је част наћи се у таквом друштву, поготову када припадате српској кинематографији, која заостаје за европском и светском - каже за "Новости" Паскаљевић.

* Која признања сматрате важнијим - она које долазе од жирија или од критике?

- Свеједно је, зато што награде на великим филмским фестивалима служе да се повећа видљивост неког филма, поготову из "малих" кинематографија. У последње време, међутим, скоро да нема филма који се није "окитио" неком наградом на неком фестивалу. Важно је разликовати награде које се додељују на "туристичким" фестивалима од оних који имају стварну репутацију, а њих је десетак у свету.

Клаус Едер, генерални секретар ФИПРЕСЦИ-ја, који вам је уручио награду, као основни квалитет ваших филмова истакао је хуманост...

- Хуманост је основа стварања сваког уметничког дела, па и филма, и увек сам се трудио да изаберем тему која ми се чинила важном у одређеном тренутку. Снимио сам седамнаест играних филмова који су наизглед различити, али у сваком од њих најважнија ми је била судбина обичних, "малих" људи. Шта их мучи, и шта их чини срећним, колико их социјалне и политичке прилике у којима живе одређују као позитивне или негативне јунаке.


МАЛА КАСА ЗА КУЛТУРУ КАД се вратите са ваших дугих путовања, имате ли утисак да се нешто у Србији променило?
- Наш буџет за културу и даље је недовољан, и то је већ "опште место". Не знам када ће политичари заиста, а не само декларативно, да прихвате чињеницу да се идентитет нације брани, пре свега, културом. Верујем да ће и после ових председничких избора Србија наставити приближавање Европи и њеним вредностима, и то ми се чини као једини пут који нам даје наду да ће држава коначно морати да има бољи однос према уметничком стваралаштву.

* У Софији је приказана и ваша "Земља богова", оцењена у Торонту као пример да "добром аутору ниједна култура није страна, ма колико био далеко од своје "матичне" земље". Како је бугарска публика примила овај филм?

- Филм снимљен у беспућима Хималаја био је, имам утисак, велико изненађење за све, па и за бугарску публику. Понекад се и сам себи чудим што сам имао храбрости да се упустим у такву авантуру. Филм је снимљен за свега пет недеља, са малим финансијским средствима, али зато су припреме за снимање у Индији биле дуге и детаљне, трајале су више од шест месеци.

* Ваша следећа "станица" је Сан Себастијан, фестивал филмова посвећених борби за људска права, на којем сте пре три године добили награду за животно дело. То је посебно место за вас?

- Био сам и председник жирија на великом фестивалу који се у том граду одржава сваког октобра, ту сам добио и специјалну награду жирија за "Сан зимске ноћи", награду критике за "Време чуда". Сан Себастијан је моје магично место.

* А после Сан Себастијана?

- Са "Земљом богова" путујем на фестивал у Хонгконгу, затим у Италију, на фестивал у Барију, и тиме ће се фестивалски живот овог филма вероватно завршити, пошто амерички гигант "Амазон" крајем априла "Земљу богова" ставља на своју SVOD платформу, доступну у више од сто четрдесет земаља света.