О АУТОРУ култног филма "Пластични Исус", редитељу и публицисти Лазару Стојановићу (1944-2017) у уторак су на комеморацији у Центру за културну деконтаминацију говориле његове колеге и пријатељи, у покушају да још једном осветле поглед на овог свестраног и ангажованог интелектуалца.

Стотине угледних личности, поштовалаца Стојановићевог дела и личности, одало је почаст преминулом уметнику пре него што је испраћен на вечни починак на београдском Новом гробљу.

Миливоје Мајсторовић говорио је о Лазару ког је знао још из школских дана, док је Божидар Мандић, "патер фамилиjас" комуне Породица бистрих потока, храброг и доследног Стојановића упоредио са скакачем који је скочио у реку, отпливао до средине, а од онда непрестано пливао узводно. Мандић је нагласио да је редитељ задржао најдостојанственији замисливи интелектуални став не рекавши никад ружну реч о режиму и личностима због којих је завршио иза решетака.

- Као филмски уметник Лазар је на самом почетку свог стваралаштва брутално онемогућен, и бескомпромисно се до краја супротстављао режиму, али иако је био његова изравна жртва он никада није осећао озлојеђеност, а камоли показивао осветничка осећања - нагласио је и професор филозофије из Загреба Лино Вељак. - Од самог почетка био је одлучан противник рата и једнако одлучан заштитник обесправљених. Његова храброст није се огледала у великим речима и гестовима већ у свакодневној, доследној, најчешће тихој борби за права угњетених.

Иван Чоловић је рекао да за редитеља трогодишња робија није представљала незаслужену казну, већ тачно израчунату цену слободе (изражене у "Пластичном Исусу") која би за многе била превисока - но не и за Лазара. И он је истакао да Стојановић није себе видео као страдалника и жртву комунизма, да затвор од њега није направио горко разочараног циника.

- До краја је остао човек левице, веран идеалима просвећености, прогреса, слободе, показујући како се бори за слободу неслободних и права обесправљених - рекао је Чоловић.

ШИЈАН: ЖРТВА ЗА ИСТИНУ

СЛОБОДАН Шијан истакао је да је Стојановић, од свог дипломског "Пластичног Исуса" до самог краја остао спреман да жртвује све због свог права на сопствену истину, на "завршни рез", подједнако "гурајући прст у око родољупцима" и својим доцнијим документарним сведочанствима о нашим ратовима.